"Хвала Богу да ћу ускоро умријети", написао је у својој пјесми у прози "Долазак прољећа" Драгојевић, поручивши да не би волио јести мед пчела које не разликују вјештачко од природног цвијећа. Три баш такве, збуњене као да су еволуцијски неопремљене, пише пјесник, гледао је како облијећу пластичне тучке испред дућана у загребачкој Звонимировој улици.

Драгојевића је критика још за живота прогласила класиком. Објавио је двадесетак књига, међу којима су "Корњача и други предјели", "Невријеме и друго", "Прионопид", "Раздобље карбона", "Расути терет", "Цвјетни трг", "Жамор", "Негдје", "Касно љето"... Многе је читаоце његова личност интригирала колико и његове пјесме, јер је за јавност одавно одлучио и до краја живота остао - Ћутљив. Све што је јавно желио рећи казивао је у својој поезији.

Живио је и радио у Загребу.

Данијел Драгојевић био је Корчуланин, из Веле Луке, тамо је рођен у јануару 1934. са братом Иваном. Обојица браће били су писци.

Пратите нас и путем Вибера