Овог мјесеца више од 320.000 хрватских пензионера добиће повећање својих примања. Иако се ради о свега неколико евра по особи, ово повећање најнижих пензија поново отвара питање дугорочне одрживости пензионог система, посебно за оне који су радили цијели живот, али под лошим условима.
Колико износи повећање?
Око 323.000 корисника најнижих пензија добиће у августу повећање од 3 одсто. У просјеку то значи око 12 евра више за већину пензионера, чије су досадашње просјечне пензије износиле око 410 евра.
Од укупног броја корисника, око 274.000 живи у Хрватској, док се за око 48.000 особа пензије исплаћују у иностранство - ријеч је о страним радницима који су некада радили у Хрватској, или о исељеницима са радним стажом у земљи.
Ко све прима најнижу пензију?
Најнижа пензија у Хрватској је законом загарантована сума, коју радник прима без обзира на висину зараде током радног вијека. Тај износ тренутно износи 13,99 евра по години стажа и ажурира се два пута годишње.
На примјер, особа са 28 година радног стажа - што је просјек у овој категорији - не може имати пензију мању од 391 евро. Да се пензија обрачунава искључиво на основу уплаћених доприноса, износ би био знатно мањи - око 270 евра.
Међу корисницима најнижих пензија налазе се и око 40.000 пољопривредника и занатлија, који су већину живота провели у несигурним и често нерегулисаним условима рада.
Све више нових пензионера с минималним пензијама
Број корисника најнижих пензија расте из године у годину. Главни разлог је што у пензију све чешће одлазе тзв. транзициони губитници - људи који су током 1990-их и раних 2000-их били пријављени на минималац, док су остатак плате добијали „на руке“, без уплаћених доприноса.
Према подацима Хрватског завода за пензијско осигурање, у периоду од јануара до јуна 2025. године, чак 37 одсто нових корисника пензија без међународних уговора завршило је у категорији најнижих пензија. Од укупно 18.368 нових пензионера, њих 6823 примају најниже пензије, док је просјечна нето пензија за све новоупензионисане особе износила 624,82 евра.