Посланици Демократске партије у Тексасу побјегли су из државе како би покушали спријечити гласање о новој карти конгресних изборних јединица која би у великој мјери фаворизовала републиканце.
Према плану за прерасподјелу изборних јединица, који су прошле седмице представили републиканци из Тексаса уз подршку предсједника Доналда Трампа, предвиђено је стварање пет нових конгресних мјеста у Представничком дому САД-а која би нагињала у корист републиканаца.
За одржавање гласања потребно је присуство двије трећине од укупно 150 чланова законодавног тијела Тексаса. Педесет и један демократски посланик напустио је државу, већина се склонила у Илиноис, чиме су републиканцима онемогућили формирање потребног кворума.
Демократе су саопштиле да планирају остати ван државе током двоседмичне посебне законодавне сједнице, коју је сазвао републикански гувернер Тексаса Грег Абот.
Ова сједница заказана је с циљем да се одобри нова расподјела изборних јединица, али и да се обезбиједи помоћ након разорних поплава које су прошлог мјесеца погодиле Тексас, као и да се уведе забрана на ТХЦ, психоактивну супстанцу из марихуане.
Сваки од 51 демократског посланика могао би се суочити с казном од 500 долара за сваки дан избивања, а тексашки државни тужилац Кен Пакстон, такође републиканац, запријетио је и хапшењем.
Пакстон је поручио да држава треба „искористити сва доступна средства да пронађе оне који мисле да су изнад закона“.
„Демократе у Представничком дому Тексаса које бјеже као кукавице треба пронаћи, ухапсити и одмах вратити у Капитол“, рекао је.
У саопштењу, тексашке демократе су браниле своју одлуку.
„Не одустајемо од својих дужности. Одустајемо од корумпираног система који одбија да чује глас људи које представљамо“, рекао је Гене Ву, демократски посланик и предсједник клуба демократа.
Док су демократе широм САД пријетиле сличним мјерама као одговор, њихови стварни маневри су ограничени.
У државама гдје демократе управљају процесом прерасподјеле изборних јединица, попут Илиноиса, Новог Мексика и Неваде, они су већ примјењивали gerrymandering (манипулацију границама изборних јединица) једнако ревносно као и републиканци.
На примјер, најновија изборна карта Илиноиса добила је оцјену Ф од стране „Princeton Gerrymandering Projecta“ због политичке пристрасности.
Међутим, у другим државама које су под контролом демократа, попут Њујорка, Калифорније, Колорада и Вашингтона, прерасподјелу врше нестраначке, независне комисије, а не законодавна тијела.
Републиканци тренутно држе 25 од 38 конгресних мјеста из Тексаса, а надају се да ће нове карте тај број повећати на 30 — све у изборним јединицама које је Трамп освојио на прошлим изборима са најмање десет одсто разлике.
Пред међуизборе наредне године, прерасподјела у Тексасу могла би да учврсти тијесну републиканску већину у Представничком дому, гдје републиканци тренутно имају 219 од 435 мјеста, а демократе 212.
Нова карта предвиђа промјене у долини Рио Гранде и спајање два округа у главном граду Остину које тренутно држе демократе.
На сјеверу Тексаса, мапа би проширила округ који тренутно представља демократски конгресмен Џули Џонсон укључујући и рурална републиканска подручја.
Такође би промијенила четири округа у региону Хјустона, укључујући и онај који тренутно заступа демократски конгресмен Ал Грин.
Тексашки републиканац Тод Хантер, који је спонзорисао мјеру, назвао је мапу „добрим планом за Тексас“.
Ово је трећи пут у посљедњих неколико година да су демократе напустиле Тексас како би спријечиле формирање кворума и зауставиле доношење закона.
Године 2021. отишли су у Вашингтон како би покушали блокирати нова изборна правила, али безуспјешно.
Такође су 2003. године отишли у Оклахому како би покушали зауставити прерасподјелу изборних јединица, коју су републиканци на крају ипак успјели спровести.
Иначе, савезне државе у САД-у обично раде прерасподјелу изборних јединица сваких десет година, у складу с промјенама становништва. Посљедњи попис у САД-у спроведен је 2020. године, а промјена граница усред деценије је неуобичајена.
.webp)
