Иако је Кина још у децембру прошле године забранила извоз кључних сировина ка Сједињеним Америчким Државама, америчко тржиште није остало без залиха. Напротив – антимон, стратешки метал важан за производњу батерија, чипова и ватроотпорних материјала, у великим количинама стиже из – Тајланда и Мексика.
На папиру, све изгледа чисто. Али трговински и царински подаци откривају да је у ланце снабдијевања укључено најмање једно кинеско предузеће, упркос забрани Пекинга. То баца ново свјетло на слабости кинеског система контроле и отвара питање: да ли Кина заиста може да спроведе сопствене мјере у трговинском сукобу са Вашингтоном?
Заобишли забрану – кроз треће земље
Према подацима које преноси Reuters, од децембра до априла, САД је увезла 3.834 метричке тоне антимонског оксида из Тајланда и Мексика – више него у скоро три претходне године заједно. Проблем је у томе што ни Тајланд ни Мексико немају значајна налазишта антимона, нити сопствену производњу у тим количинама. Одједном су постали водећи извозници – кинеског антимона.
У индустрији нико не крије да је роба кинеског поријекла. Чак три независна извора, укључујући двојицу америчких директора, потврдили су да су наставили да купују кинески антимон – само што се он сада испоручује преко трећих земаља, са лажно означеним декларацијама, често под називима као што су „умјетнички материјал“, „гвожђе“ или „цинк“.
Један случај посебно упада у очи – компанија Thai Unipet Industries из Бангкока, подружница кинеског гиганта Youngsun Chemicals, између децембра и маја испоручила је чак 3.366 тона антимона у САД, што је 27 пута више него претходне године. Купац је била фирма Youngsun & Essen из Тексаса – која је, занимљиво, прије забране директно увозила из Кине.
Ниједна од поменутих компанија није жељела да одговори на питања новинара.
Пекинг бијесан: "Угрожавате националну безбједност!"
У мају, Кина је кренула у контраофанзиву. Покренута је национална кампања против шверца и препакивања стратешких сировина. Министарство трговине издало је оштро упозорење да стране фирме које сарађују са кинеским прекршиоцима подривају државне мјере и директно угрожавају националну безбједност.
Законске последице нису безазлене – казне укључују забрану извоза, високе новчане пенале, па и затворске казне до пет година. Закон се примјењује чак и када се трансакције одвијају ван територије Кине, ако извозници нису предузели адекватне провјере крајњих корисника.
Међутим, стручњаци кажу да Пекинг има проблем са спровођењем сопствених одлука.
– Имати политику је једно, али провести је – потпуно друга прича – оцјењује Рам Бен Цион из платформе Publican.
САД и Кина – трка за технолошку превласт се наставља
Док двије највеће свјетске силе настављају своју борбу за технолошку, економску и војну доминацију, трговина сировинама не стаје. Антимон стиже, цијене расту, али залихе се обнављају. Све што је донедавно ишло директно из Кине, сада стиже са новим етикетама – али са старим поријеклом.
У игри стратешких сировина, правила су јасна само на папиру – на терену важе другачија.
(Телеграф)
