Строже националне политике миграције и контроле граница могле би да буду пропаст за Европску унију, упозорила је бивша њемачка канцеларка Ангела Меркел, након недавног потеза Берлина да обузда прилив тражилаца азила.
"Не вјерујем да можемо одлучно да се боримо против илегалних миграција на њемачко-аустријској или њемачко-пољској граници... Одувијек сам се залагала за европска рјешења", рекла је она на представљању својих мемоара када су је питали о најновијим мјерама које је усвојио кабинет канцелара Фридриха Мерца.
Нове политике, које је раније овог мјесеца увео министар унутрашњих послова Александар Добринт, забрањују захтјеве за азил на свим њемачким копненим границама – што представља оштар преокрет у односу на став Меркелове о отвореним границама из 2015. године. Изузеци се праве за дјецу, труднице и друге рањиве особе.
Према ријечима Меркелове, овај потез угрожава и слободу кретања унутар ЕУ и интегритет Шенгенске зоне, која омогућава путовање без виза кроз већи дио блока. Она је инсистирала да се о било каквим реформама имиграције и путовања треба договорити на нивоу ЕУ.
"У супротном, могли бисмо да видимо уништење Европе", упозорила је.
Политика отворених врата Меркелове 2015. године наишла је на жестоке политичке реакције, а критичари су је назвали "катастрофалном" након што је више од милион миграната ушло у Њемачку током врхунца избјегличке кризе 2015–16. године.
Њемачка остаје главна дестинација ЕУ за тражиоце азила. У 2023. години примила је преко 237.000 захтјева за азил – отприлике четвртину укупног броја захтјева у блоку, према статистици ЕУ.
Мерц је обећао да ће пооштрити граничне контроле током своје кампање пред превремене изборе у фебруару, усред растуће јавне подршке десничарској Алтернативи за Њемачку (АфД), познатој по свом тврдокорном антиимиграционом ставу.
АфД је на крају обезбиједио друго мјесто са 20,8 одсто националних гласова, али су га водеће странке искључиле из коалиционих преговора и формирања владе. Раније овог мјесеца, њемачка обавјештајна агенција (БфВ) званично је означила АфД као "потврђени екстремистички ентитет". Класификација је привремено суспендована након правних изазова и све већег негодовања јавности, али високи званичници – укључујући чланове владајуће коалиције – наставили су да траже правне основе за покретање формалног забрањивања странке.
Раније ове недјеље, њемачка полиција је упозорила да ће полицајци можда моћи да спроводе нове прописе само "још неколико недјеља" због све већег притиска на особље распоређено на границама. Ово се дешава упркос томе што је влада распоредила додатних 3.000 полицајаца да подржи 11.000 већ стационираних на кључним прелазима.
