Политички сукоб између Републике Српске и Европске уније улази у нову фазу, а у његовом епицентру налази се предсједник Српске, Милорад Додик, пишу њемачки медији.
Иако на први поглед ријеч може бити о питању персоналне политике, иза свега се крије много дубља и озбиљнија политичка борба - борба за очување аутономије ентитета и за право народа да одлучује о сопственој судбини.
Како пише њемачки портал Junge Freiheit, Додик је у својеврсном политичком окршају са "високим представником" међународне заједнице у БиХ, Кристијаном Шмитом, некадашњим министром у њемачкој влади.
"Иако Шмит није потврђен у Савјету безбједности УН-а, што му оспорава легитимитет у очима власти Републике Српске, он упорно доноси одлуке које дубоко задиру у унутрашњи политички живот БиХ, често мимо воље домаћих институција", наводи овај портал.
Додиков отпор тим потезима наишао је на оштре критике из Брисела и Берлина, док он сам тврди да се бори за поштовање Дејтонског мировног споразума и права Српске, која су тим документом јасно загарантована. У стварности, ријеч је о ширем сукобу – између идеје суверенитета и све присутнијих покушаја централизације БиХ под окриљем страних утицаја.
Политичка и институционална криза у Босни и Херцеговини тиме се продубљује, а односи између Бањалуке и дијела међународне заједнице, прије свега ЕУ, све су напетији. Умјесто дијалога и компромиса, све чешће се користе политички притисци, правосудне мјере и покушаји дискредитације изабраних лидера, што додатно компликује ионако осјетљиву ситуацију у земљи.
У фокусу остаје питање: да ли међународна заједница жели истински дијалог са легитимно изабраним представницима народа, или јој је циљ успостављање контроле по сваку цијену, чак и на штету мира, стабилности и демократских принципа?