Додатно пензионо осигурање путем послодавца (betriebliche Altersvorsorge - bAV) сматра се једном од кључних стубова њемачког пензионог система. Но до сада су од тога највише профитирали радници великих предузећа везаних колективним уговорима.
Тренутно око половине запослених има то право, док је ситуација у мањим подузећима, код радника са скраћеним радним временом и ниским приходима често знатно лошија. То би се сада требало промијенити.
Министар рада Барбел Бас (СПД) представила је нацрт закона којим жели знатно проширити доступност радничких пензија. Циљ је, како каже за медије, да радничка пензија "постане саморазумљив дио пензионе сигурности“. Нацрт закона послан је у уторак осталим министарствима ради међуресорне координације.
Шта доноси "Други закон о јачању радничких пензија“
Нацрт закона предвиђа сљедеће кључне промјене:
Олакшице за мала подузећа: Послодавци ће убудуће моћи увести радничке пензије и без колективног уговора, на примјер путем споразума унутар предузећа. Тиме се отвара досадашњи модел социјалних партнера у којем су пензије договарали послодавачки савези и синдикати.
Аутоматски упис с могућношћу одустајања (Оптинг-оут): Радници ће аутоматски бити укључени у програм радничких пензија, али ће имати могућност изричитог одбијања. Овакви модели познати су као учинковити за повећање учествовања.
Флексибилније улагање капитала: Пензиони фондови смјеће улагати у ризичније, али потенцијално профитабилније инвестиције. Ипак, послодавац остаје одговоран за исплату обећаних пензија.
Веће пореске олакшице: Границе прихода за пореске олакшице биће индексиране и годишње повећаване. До сада је право на олакшице престајало када је доходак порастао.
Више новца из државног прорачуна: Од 2027. држава ће годишње издвајати додатних око 150 милиона евра за финансирање ове реформе.
"Овим желимо додатно ојачати радничке пензије темељене на колективним уговорима, јер су оне учинковите, јефтине и сигурне", рекла је Бас за СЗ. Посебан нагласак ставља се и на бољу доступност за запослене на непуно радно вријеме.
Велики јаз код радника с малим примањима
У стварности, радничке пензије често зависе о врсти посла, што отвара питање социјалне праведности. Док су у великим фирмама с колективним уговорима готово уобичајене, радници у малим предузећима ријетко имају ту могућност.
Према нацрту закона, тренутно 18,1 милиона радника има активно право на радничку пензију - то је 52 одсто запослених који плаћају социјалне доприносе. Тај је постотак чак и лагано опао у посљедње вријеме.
Забрињавајуће рупе у систему
Та празнина политички је осјетљива, посебно јер уласком генерације бејби бумера у пензију расте притисак на систем. Додатна пензија путем послодавца требала би растеретити државни пензиони систем - али то за сада не функционише довољно добро.
Још 2001. њемачки је пензиони систем подијељен у три стуба: државни, раднички и приватни. Но стварност не прати ту амбицију. Више од трећине запослених у 2023. није имало никакав додатни облик пензионе штедње - ни радничку, ни приватну.
Разлози су бројни: многи сматрају пензионе производе неисплативима, а други једноставно немају новца за штедњу. Посебно су погођени млади, запослени на непуно радно вријеме, породице с више дјеце те особе с мигрантским поријеклом.
Притом долази и до застоја у комуникацији: док многи радници кажу да им послодавци не нуде опцију штедње, двије трећине послодаваца тврди да радници не питају за ту могућност. Њемачки пензиони завод упозорава на могуће рупе у осигурању у старости.
Будућност: Радничка пензија као стандард?
Нови закон требао би коначно донијети преокрет. Владајућа коалиција ЦДУ/СПД означила је овај закон као приоритет. Усвајање у Савезном кабинету планирано је за септембар, а закон би требао бити изгласан у Бундестагу још ове године, пише Феникс магазин.
