Љетна офанзива коју руске снаге проводе у Украјини полако почиње давати резултате. Током јуна, захваљујући значајној бројчаној предности у војсци и надмоћи у ваздуху, Русија је остварила највећи територијални напредак од почетка ове године.
Међутим, циљеви Москве превазилазе пуко освајање територија. Према оцјенама војних аналитичара, Кремљ настоји систематски исцрпити и уништити украјинску војску. Ипак, кључни изазови за Русију можда се налазе далеко од фронта – у све већем економском притиску који ратна индустрија ставља на државни буџет, пише "Њујорк Тајмс".
У посљедњих неколико седмица, Русија је интензивирала офанзиву на више подручја – од сјеверне Сумске до јужне Запорошке области. По први пут, руске снаге су ушле и у Дњепропетровску област. Најдубљи продор забиљежен је између Покровска и Костјантиновке, градова сјеверно од Доњецка, гдје руске трупе напредују и присиљавају Украјинце на повлачење са стратешких тачака попут периферије Торецка и околице акумулационог језера Клебан-Бикске.
Руске снаге покушавају окружити Покровск са сјевера, при чему су прешле ријеку Казењи Торец и приближиле се важном путу Добропилља–Краматорск, једном од посљедњих коридора за снабдијевање украјинских трупа у тој регији.
Већ сада Русија контролише више од двије трећине Доњецке области, а око Костјантинивке је формиран џеп дубок 16 километара, чиме се украјинске јединице налазе дјелимично опкољене са три стране. Док су се у почетку фокусирали на пробој према Костјантинивки, сада руске снаге притисак пребацују према истоку.
Почетком јула ушли су у Новоекономичне, а потом заузели неколико села сјеверније, те се сада приближавају Родињском, које би, ако падне, могло потпуно прекинути везу Покровска с Краматорском и Словјанском.
Сумње у напад на Покровск: Стратегија или замка?
Иако су раније руске јединице долазиле надомак Покровска, још није јасно планира ли Москва директан напад или жели град опколити. Слично као прошле године, када су умјесто напада усмјерили офанзиву јужније, можда се и сада користи тактика одвлачења пажње.
За озбиљнији напад на Покровск, руски контингент Восток мора прво очистити подручје између ријека Вовча и Мокри Јали те успоставити контролу код Новопавливке.
На западним рубовима Торецка, украјинске трупе још држе села попут Шчербинивке и Новоспаског, али руски продор с југа и истока све више угрожава њихове положаје. Почетком јула, руске трупе су ушле у Олександро-Калинове и стигле до једне од двије кључне руте снабдијевања.
Нови руски напади приморали су Украјинце да се повуку с неколико положаја, а чини се да је потпуни повратак на сјеверну обалу Клебан-Бикског језера све извјеснији. То би могло означити крај битке за Торецк и почетак борби за Костјантинивку, чију би периферну линију руске снаге могле дохватити са три стране – истока, југа и запада – већ до јесени.
Руски напади исцрпљују Украјину, али и руски буџет
Украјински извори тврде да Руси масовно користе дронове, клизеће бомбе и артиљерију како би паралисали украјинску мобилност. Ови неумољиви напади омогућили су Русији да у јуну освоји више од 550 квадратних километара територије – што је више него у било којем мјесецу ове године.
Ипак, ти успјеси представљају тек 0,1 посто укупне украјинске територије. Уколико се овакав темпо настави, требало би годинама да Русија окупира четири регије које је прогласила припојеним још 2022. године.
Упркос ратним успјесима, трошкови вођења рата постају све већи терет за руску економију. Путин је крајем јуна најавио смањење војне потрошње већ наредне године. Тренутно, војни буџет износи 6,3 посто БДП-а, или 172,5 милијарди долара.
Упркос постојању фонда за црне дане, буџетски дефицит је већ премашио 47 милијарди долара, док су приходи од нафте и гаса пали за 16 посто. Ако се овакав тренд настави, аналитичари упозоравају да ће Кремљ морати озбиљно ревидирати финансијске приоритете већ наредне године.
.webp)
.webp)
