Постоји много закона широм света који се доносе са одређеном сврхом, често ради одржавања реда, безбиједности или локалних обичаја. Међутим, у неким градовима и мјестима, ови прописи су временом постали помало необични, чак и бизарни.
Иако нам могу изгледати смијешно или непотребно, мјештани их и даље морају поштовати, а могу чак изазвати и нека изненађења за туристе. На примјер, у Ланхарону, малом граду у провинцији Гранада у Андалузији, Шпанија, забрањено је умирање становника. Ово правило је прије више од 25 година увео бивши градоначелник Хосе Рубио.
Године 1999, Рубио је издао проглас којом позива грађане Ланхарона да воде рачуна о свом здрављу како не би умрли док градска скупштина не предузме неопходне кораке за стицање земљишта погодног за покојника да почива у слави, извјештава Њујорк пост. ''Овим се забрањује умирање у Ланхарону'', додаје се у декрету, чинећи захтјев кристално јасним. Према тадашњим извјештајима, градоначелник је био под притиском да брзо ријеши проблем пренатрпаности на локалном гробљу, иако је то био проблем који је годинама мучио град.
Његово рјешење је била проглас. ''Ја сам само градоначелник. Изнад мене је Бог, који на крају управља стварима'', рекао је Рубио. Додао је да су сви прихватили декрет са смислом за хумор и снажном жељом да га се придржавају. Није познато да ли је град икада добио своје проширено гробље, али 26 година касније, Ланхарон и даље има само једно гробље унутар општинских граница.
Осим бизарне забране сахрањивања, мали град је сасвим нормалан град. Дом је скоро четири хиљаде становника и најпознатији је као велнес дестинација, захваљујући оближњим изворима богатим минералима. Недавно је постао популарна туристичка дестинација ван утабаних стаза међу генерацијом З на ТикТоку, посебно као алтернатива пренатрпаним шпанским туристичким дестинацијама попут Барселоне и Мајорке.
С обзиром на тренутно интересовање за ово подручје, маркетиншки трик се поново појавио и кружи интернетом, појављујући се на разним мимовима на Инстаграму, ТикТоку и X-у. Иако је то драстичан приступ, Рубио није једини градоначелник који је направио такав потез. У Лонгјербјену, у Норвешкој, становницима је такође забрањено умирање од 1950. године.
У 20. вијеку, истраживачи су открили да покојници нису мирно почивали два метра под земљом јер је субарктичка клима у том подручју уопште спријечавала њихово распадање. Научници су чак тестирали сахрањена тела на вирус грипа из 1917. године и успјели су да добију живе узорке вируса. Као резултат тога, гробље је затворено због забринутости да ће се болест проширити, преноси Вечерњи лист.
.webp)
