Израел је током ноћи напао Иран. Према израелским војним изворима, погођени су објекти повезани са иранским нуклеарним програмом и војне локације, укључујући кључни комплекс за обогаћивање уранијума у Натанзу, а експлозије су се чуле и у Техерану.
Израелски министар одбране Израел Кац прогласио је ванредно стање на цијелом подручју земље.
Иранци су наводно послали стотињак дронова на Израел, али је израелска војска објавила да их је све срушила.
Сједињене Америчке Државе су упозориле да би сукоб са Ираном био хаотичан и да би могао увући цијелу регију у рат, али се Израел ипак одлучио за напад.
Иако је Иран посљедњих година озбиљно ослабљен санкцијама и све више изолован, и даље има капацитете за дестабилизацију регије и свјетске економије. Британски "Тајмс" побројао је пет могућих сценарија иранског одговора.
Први сценарио: Иран узвраћа ракетним нападима на америчке базе и Израел
Иран посједује хиљаде пројектила средњег домета, способних да погоде америчке базе широм регије – укључујући базе у сусједном Ираку и ваздушну базу Ал-Удеид у Катару.
Године 2020. након што је америчким дроновима убијен ирански војни командант Касем Солејмани, Иран је ракетирао базе са америчким војницима у Ираку. Тада није било смртно страдалих међу Американцима јер је база на вријеме евакуисана након упозорења из Ирана.
Данас би напад могао бити много шири – усмјерен на више база истовремено, уз коришћење иранских савезника и посредничких група у Ираку и Јемену, што би отежало пресретање пројектила.
Други сценарио: Иран напада нафтна поља у региону
Блиски исток производи око 30 одсто свјетске нафте, понајвише у Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима и Кувајту. У септембру 2019. напад пројектилима и дроновима на саудијско нафтно постројење – за који су Саудијци оптужили Иран – преполовио је производњу нафте у тој земљи и привремено уклонио 5 одсто свјетске снабдјевености са тржишта.
Иако се Иран од тада приближио Саудијској Арабији и другим државама у регији, дао је до знања да би могао циљати нафтна поља у регији ако његови нуклеарни објекти буду нападнути. Изазов за Израел и САД био би неутралисати што више иранских ракетних батерија у првом таласу напада, како би се умањио учинак могућег иранског одговора.
Трећи сценарио: Иран блокира поморски промет у Персијском заливу
Персијски залив кључан је за глобални превоз нафте – кроз Ормуски мореуз пролази до 30 одсто свјетске снабдјевености. Сукоб би могао паралисати поморски саобраћај тим путем.
Британска поморска агенција УКМТО већ је издала упозорење бродовима у регији да буду опрезни. У прошлости је Иран минирао и нападао бродове у том подручју како би извршио притисак на заливске државе и САД.
Четврти сценарио: Иран директно напада Израел
Иран је раније запријетио новим нападима на Израел ако израелске снаге нападну његова нуклеарна постројења. У октобру, као одговор на израелско бомбардовање иранских постројења за производњу пројектила и противваздушне одбране, Иран је испалио салву пројектила на Израел.
Већину тих пројектила пресрела је израелска противваздушна одбрана уз помоћ САД, Британије и Француске, али је неколико пројектила ипак погодило мету – пали су на војни аеродром у којем се налази флота израелских борбених авиона Ф-35, само неколико стотина метара од сједишта израелске обавјештајне службе Мосад.
Пети сценарио: Ирански савезници се придружују сукобу
Хезболах, дугогодишњи главни ирански савезник, деценијама је имао улогу одвраћања Израела од напада, али та је група знатно ослабљена, као и Хамас у Гази.
Иран и даље има снажну подршку јеменских Хута, који редовно испаљују пројектиле према Израелу, као и посредничке наоружане групе у Ираку, које су нападале и израелске и америчке циљеве у Ираку и Сирији.