Након што је током више од деценије потрошио више од 600.000 евра на хируршке захвате и естетске трансформације како би постао жена, Британац Оли Лондон сада жели поново постати мушкарац.
Његова исповијест за британски Метро УК шокирала је јавност и отворила ново поглавље у расправама о родном идентитету, психолошким изазовима транзиције и границама модерне медицине.
Драстични захвати
- У том тренутку сам био потпуно сигуран да желим бити жена. Био сам опсједнут изгледом, трансформацијом, али сада осјећам да сам изгубио себе. Мислим да сам погријешио - рекао је Лондон за Метро УК.
Током година, Оли је прошао кроз низ драстичних захвата, укључујући операцију промјене пола, имплантате, корекције вилице, носа, обрва, гласница, те ласерске третмане за уклањање длачица. Његова трансформација често је пунила насловнице таблоида јер се у једном тренутку идентификовао и као Кореанац, желећи изгледати попут К-поп звијезде.
Сада, међутим, каже да је одлучио „вратити се свом биолошком полу“, те започети процес реконструктивне транзиције, што подразумијева нове операције уклањања имплантата и враћања маскулиних црта лица и тијела.
- Вјерујем да су доктори радили оно што сам тражио, али нико ме није питао да ли бјежим од себе. Мислио сам да физичка промјена може ријешити моје унутрашње борбе није могла - додаје Лондон.
Његова исповијест изазвала је оштре реакције у јавности. Док поједини изражавају разумијевање и емпатију, други оштро критикују његову одлуку, упозоравајући да овакви случајеви могу нарушити кредибилитет стварне борбе транс заједнице.
Психолошко савјетовање
LGBTQ+ активисти и стручњаци поручују да је ријеч о изузетку, не правилу.
- Већина транс особа не жали због транзиције. Овдје се ради о индивидуалној причи која не смије бити кориштена за стигматизацију заједнице- рекла је за британска активистикиња и транс жена Деби Хејтон.
Ипак, прича о Олију Лондону отвара важно питање јесу ли сви који траже транзицију заиста спремни, психолошки, емоционално и идентитетски?
Стручњаци позивају на дубље психолошко савјетовање прије и послије транзиције, јер, како кажу, операција мијења тијело, али не увијек и осјећај припадности себи.