Процјењује се да је око 2.300 људи умрло од узрока повезаних с врућином током раздобља од 10 дана, а око двије трећине смртних случајева, отприлике 1.500, приписује се климатским промјенама.
Резултати су то истраживања тима научника из Уједињеног Краљевства, Данске, Низоземске и Швајцарске који су анализирали услове у 12 великих европских градова између 23. јуна и 2. јула.
Наиме, климатске промјене готово су утростручиле број смртних случајева повезаних с врућином у већим европским градовима током екстремног топлотног таласа од краја јуна до почетка јула, према новој студији објављеној у сриједу.
Студија Империјал Колеџа у Лондону и Лондонске школе хигијене и тропске медицине је обухватила, међу осталим, и Барселону, Мадрид, Лондон и Милано, гдје су истраживачи рекли да су климатске промјене повећале температуре топлотних валова до 4 степена Целзијусових, преноси Индекс.хр.
Вал врућина
Температуре у многим градовима порасле су на екстремне нивое током тог раздобља, често прелазећи 40 степени Целзијусових.
Без глобалног загријавања, за које студија каже да је повисило дневне температуре у градовима за додатних 1 до 4 степена Целзијусова, око 800 људи би умрло од врућине, према процјенама научника.
За анализу, тим је упоредио стварне температуре забиљежене у градовима током тог раздобља с моделираним вриједностима које би се догодиле без климатских промјена. Затим је израчунао очекивани број смртних случајева повезаних с врућином за оба сценарија.
Недавни топлински вал посебно је погодио рањиве скупине, попут људи с већ постојећим здравственим проблемима и старијих особа. Према тиму научника, 88 одсто процијењених смртних случајева догодило се међу особама у доби од 65 и више година.
