Компанија Мета у оквиру стратегије развоја вјештачке интелигенције планира да уложи 15 милијарди долара ради куповине 49% удјела у Скејл АИ.
Александр Ванг можда вам још није познат, али то ће се ускоро промијенити. Овај 28-годишњак ускоро би могао постати познат као човјек на ког је Марк Закерберг потрошио 15 милијарди долара.
Ванг је извршни директор компаније Скејл АИ, специјализоване за обраду података у области вјештачке интелигенције, која већ сарађује с гигантима попут Мете и ОпенАИ-ја. А Мета је управо потрошила око 15 милијарди долара како би купила 49% удјела у тој фирми.
У саопштењу објављеном касно у четвртак, Мета је потврдила договор: "Мета је финализовала стратешко партнерство и улагање у Скејл АИ. У оквиру тога, продубићемо сарадњу на производњи података за АИ моделе, а Александр Ванг придружиће се Мети како би радио на развоју суперинтелигенције.”
Шта заправо Мета добија за тих 15 милијарди долара у готовини – што Скејл АИ процјењује на скоро 30 милијарди долара, дупло више него прије само годину дана?
У теорији, тиме Мета осигурава ближу сарадњу с фирмом која је кључна за њене амбиције у области вјештачке интелигенције. У пракси, чини се да је то прије свега – начин да се ангажује сам Ванг, и вјероватно дио његовог тима.
"Ово је заправо веома скупо аквајеровање Александра Ванга“, пише технолошки аналитичар Бен Томпсон, позивајући се на сада већ општеприхваћену интерпретацију овог потеза.
У Силицијумској долини термин аквајер означава преузимање стартапа не због његовог производа, већ како би се „преузели“ његови оснивачи и запослени. У таквим случајевима, компанија често и престане да ради оно што је радила прије аквизиције.
За стартапе и њихове осниваче, овакве трансакције обично представљају "меко слијетање“, јер осигуравају запошљавање и повраћај дијела улагања за инвеститоре. Овакви договори су били чести у Силицијумској долини, све док антимонополске власти предсједника Џоа Бајдена нису значајно отежале спајања и преузимања.
Сада се аквајер модели враћају – посебно у АИ сектору, уз вртоглаве цифре. Прошле године, Мајкрософт је наводно платио 650 милиона долара АИ стартапу Инфлецтион, што је формално била "накнада за лиценцу“, али у суштини – цијена за долазак оснивача Мустафе Сулејмана и његовог тима. Гугл је затим платио 2,7 милијарди долара за сличан договор са Карактер.АИ, како би довео оснивача Ноама Шазира.
Закерберг сада подиже улог са својим новим потезом. Жели да Ванг постане дио новог АИ тима унутар Мете, окружен елитним истраживачима.
Може се, као што пише Рид Алберготи за Семафор, тврдити да овдје није ријеч само о ацqуихире-у, јер дио уплаћеног новца може представљати и аванс за будући рад који ће Сцале АИ обављати за Мету.
Ипак, већина стручњака из технолошког свијета с којима су амерички медији разговарали вјерује да је кључна мотивација заправо довођење самог Ванга – слично као када је Епл купио Беатс за 3 милијарде долара не због слушалица, већ да би ангажовао Џимија Ајовина и његову креативну ауру.
Посебно је занимљиво што Ванг није познат као врхунски АИ истраживач. Како пише "Информејшн", „он је прије свега бизнисмен са техничким знањем, а не елитни научник ког је Закерберг претходно обасипао пажњом и милијардама долара понуда“. Према наводима "Фајненшел Тајмса"-а, његове највеће вјештине су у промовисању фирме, а не у управљању тимовима или развоју АИ истраживања.
Закерберг већ има историју великих куповина које нису дале очекиване резултате. Суоснивачи Инстаграма и Воцап напустили су Мету, иако је компанија потрошила милијарде на њих, а оснивач Инстаграма Мајк Кригер сада практично и конкурише Мети, као директор производа у компанији Антропик.
С друге стране, мало је фирми које уопште могу да потроше 15 милијарди долара да би запослиле једног човјека – али Мета јесте једна од њих. А ако сте, као Закерберг, увјерени да је будућност технологије – и вашег бизниса – у вјештачкој интелигенцији, тада се сваки улог, ма колико велики био, може исплатити.
