Користећи најновије податке са свемирског телескопа Џејмс Веб, астрономи су дошли до запањујуће хипотезе: наш универзум би могао бити унутар колосалне црне рупе.
Овај концепт, који дјелује готово као научна фантастика, изазвао је талас шока, знатижеље и панике у глобалној научној заједници, јер ставља под знак питања досадашње космолошке моделе.
Тим истраживача са Универзитета Канзас анализирао је ротације 263 древне галаксије, неке старе чак 300 милиона година након Великог праска. Захваљујући телескопу, откривено је да око 60% посматраних галаксија ротира у смјеру казаљке на сату, што је супротно претходним претпоставкама да су те ротације случајне.
Ова неочекивана правилност могла би да указује на дубљи, досад непрепознат космички ред. Таква структура сугерише могућност заједничког поријекла или спољног утицаја, који би могли да обликују понашање галаксија широм универзума.
Теорија црне рупе: Свеобухватна гравитациона замка?
Најпровокативнија теорија која проистиче из овог истраживања јесте да се универзум можда налази унутар црне рупе. Ако би ово било тачно, тада би уочени заједнички смјер ротације могао бити резултат дјеловања гравитационог оквира унутар црне рупе, закривљења простор-вријеме које усмјерава материју и енергију у специфичним правцима.
То би значило да се закони физике, које сматрамо универзалним, понашају другачије унутар овакве структуре. И вријеме и простор могли би функционисати по правилима својственим хоризонту догађаја, отварајући врата за потпуно нове моделе космоса, поријекла и краја универзума.
Или је ипак све оптичка варка?
Постоји и скептичнији поглед: да је све можда посљедица опсервационе пристрасности, конкретно Доплеровог ефекта, који може да изобличи начин на који тумачимо кретање галаксија.
Ако је ово тачно, тада би ротациона “правилност” могла бити инструментална грешка, а не космички закон. То значи да Џејмс Веб мора бити додатно калибрисан како би се потврдила (или оповргла) ова невјероватна хипотеза.
Ако се покаже да заиста живимо унутар црне рупе, то би значило потпуни заокрет у модерној космологији. Стандардни модели Великог праска, ширења универзума и природе гравитације морали би да буду прилагођени новом погледу, где је универзум затворени систем унутар масивне гравитационе шупљине, пише "Руд Багет", преноси "Бенчмарк".
То такође враћа у фокус питање нашег мјеста у свемиру, уз филозофска и егзистенцијална питања: да ли је цијелио наш универзум само дјелић нечега много већег?
