Zaključak astronoma

Poznati Saturnovi prstenovi nestaju

  • Извор: Кликс
  • 25.05.2023. 09:59

Saturn možda neće još dugo imati svoje ledene prstenove, a to je zaključak astronoma koji ga posmatraju svojim teleskopima.

Nova analiza podataka prikupljenih u misiji letjelice Cassini američke svemirske agencije NASA, koja je orbitirala oko gasnog diva od 2004. do 2017. godine godine, omogućila je novi uvid u to koliko dugo su prisutni prstenovi oko Saturna i kada bi mogli nestati.

Naš Sunčev sistem i njegove planete nastali su prije 4,6 milijardi godina, a naučnici dugo vode debate o starosti i porijeklu Saturnovih prstenova. Neki astronomi smatraju da svijetli ledeni prstenovi moraju biti mlađi od očekivanog jer nisu erodirali i potamnjeli zbog interakcije s meteoroidima tokom milijardi godina.

Analiza Cassinijevih podaka je dovela do novog otkrića objavljenog u časopisu Icarus te ona podržava teoriju o prstenovima koji su se pojavili dugo nakon prvobitnog formiranja Saturna. Dodatna istraživanja su takođe došla do sličnih zaključaka.

"Naš zaključaj je da Saturnovi prstenovi moraju biti relativno mladi po astronomskim standardima, samo nekoliko stotina miliona godina stari. Ako pogledajte Saturnov satelitski sistem, tu su i drugi nagovještaji da se tu dogodilo nešto dramatično u posljednjih nekoliko stotina miliona godina. Ako Saturnovi prstenovi nisu stari koliko i planeta, onda se nešto dogodilo kako bi se formirala njihova nevjerovatna struktura, a to je veoma zanimljivo za istraživanje", izjavio je profesor astronomije Richard Durisen.

Vjeruje se da su se prstenovi formirali dok su dinosauri još uvijek lutali Zemljom.

Prstenovi se uglavnom sastoje od leda, a samo mali procent čini kamena prašina stvorena u svemiru od razbijenih fragmenata asteroida i mikrometeoroda. Komadići slični zrncima pijeska sudaraju se sa česticama u Saturnovim prstenovima i stvaraju plutajuće krhotine, dok materijal prstena kruži oko planete.

Tokom Cassnijevog Velikog Finala, kada je svemirska letjelica kompletirala 22 orbite u kojim je prošla između Saturna i njegovih prstenova, istraživači su prikupili podatke o tome koliko meteoroida "zagađuje" prstenove, o masi samih prestenova i brzini kojom materijal iz prstenova pada na planetu. Svi podaci ukazuju na isti zaključak o mlađoj dobi Saturnovih prstenova.

Istraživači su mogli procijeniti koliko se kosmičke prašine, koja se redovno kreće kroz naš solarni sistem, nakupilo na ledenim prstenovima. Tokom 13 godina je Cassinijev instrument Cosmic Dust Analyzer prikupio 163 zrna prašine koja su poticala izvan Saturnovog sistema dok su se vrtjela okom gasnog diva. Prstenovi su bili iznenađujuće "čisti", što sugeriše da nisu postojali dovoljno dugo da aukumuliraju višek kosmičke prašine.

NASA-in svemirski teleskop Hubble svake godine u određenom vremenskom periodu posmatra Saturn u okviru programa Outer Planet Atmosphere Legacy (OPAL), a dinamična divovska gasna planeta uvijek pokaže nešto novo. Ova najnovija fotografija najavljuje početak Saturnove "sezone krakova" pojavom dva zamrljana kraka u B prstenu, lijevo na fotografiji.

Veliki asteroid prolazi pored Zemlje

Veliki asteroid prolazi pored Zemlje

Oblik i sjenčenje žbica variraju, mogu izgledati svijetle ili tamne, ovisno o uglu gledanja, a ponekad više liče na mrlje nego na klasične radijalne oblike žbica, kao što se vidi ovdje. Efemerne karakteristike ne traju dugo, ali kako se jesenji ekvinocij planete približava 6. maja 2025. godine, pojaviće ih se više. Naučnici će tražiti tragove kako bi objasnili uzrok i prirodu žbica. Sumnja se da je to prstenasti materijal koji je privremeno nabijen i levitira interakcijom između Saturnovog magnetnog polja i solarnog vjetra, ali ova hipoteza nije potvrđena.

U međuvremenu se meteoroidi infiltriraju u prstenove te guraju materijal unutar unutrašnjih prstenova prema Saturnu velikom brzinom. Letjelica Cassini je uočila da prstenovi gube mnogo tona mase u sekundi, što znači da prstenovima nije preostalo mnogo vremena po astronomskim standardima. Istraživači procjenjuju da će prstenovi postojati još najviše nekoliko stotina miliona godina.

Ekspert za Titanik uvjeren nakon novih snimaka: Brod nije udario u ledeni brijeg

Ekspert za Titanik uvjeren nakon novih snimaka: Brod nije udario u ledeni brijeg

Moguće je da su tamni prstenovi oko Neptuna i Urana nekad bili veći i svjetliji, slično kao što su sada Saturnovi prstenovi.

Naučnici još uvijek nisu sigurni šta je stvorilo Saturnove prstenove, ali je moguće da je gravitacijska nestabilnost uništila neke od ledenih mjeseca koji kruže oko džinovske planete, stvarajući dovoljno materijala koji se uvlačio u prstenove materijala koji okružuje Saturn.

Naučnici zapanjeni svemirskim fenomenom: Vrlo neobično

Naučnici zapanjeni svemirskim fenomenom: Vrlo neobično

Mozaik Saturnovog mjeseca Mirnasa kreiran je od fotografija koje je snimila letjelica Cassini tokom njenog najbližeg preleta mjeseca u februaru 2010. godine. Novo istraživanje sugeriše da mjesec ima oblik lopte ili da sadrži okean tekuće vode.

Buduće misije će istraživati Saturnove mjesece te bi mogle ponuditi više informacija o nastanku prstenova, ali i dovesti do drugih otkrića.

(Klix)

Тагови:
  • 15:30 Серија: Крваво цвијеће (12+)

    Ова занимљива и узбудљива прича прати Дилан, младу дјевојку која своје снове мора да стави по страни и уда се за Барана, који би женидбом са њом прекинуо дугогодишњу крвну освету између њихових породица, Карабеј и Демир.

  • 16:30 Вијести у 16:30

    Први преглед најважнијих вијести из земље, региона и свијета сваки радни дан.

  • 16:50 Центар дана

    Волите поподне? Важно вам је да након напорног дана одахнете уз актуелне теме, забаву и савим нове и необичне приче из цијелог свијета? Уживате у програму који окупља интересантне госте и регионалне звијезде?

  • 18:20 Чаролије Републике Српске (Р)

    'Чаролије Републике Српске (Р)

  • 18:55 Маркетинг

    Блок економско-пропагандног програма.

  • 19:00 АТВ Вијести

    Центална информативна емисија АТВ-а у којој доносимо преглед најважнијих информација и догађаја из земље, региона и свијета тачно у 19 часова.