Данашњи дан траје између 1,3 и 1,51 милисекунду краће од уобичајених 24 сата, зато што се Земљина ротација убрзала под гравитационим утицајем Мјесеца. Феномен је забиљежен ранијих година, а иако је ријеч о незнатним одступањима, питање је како би изгледао свијет ако би се та убрзања наставила или постала драстичнија.
Један дан на Земљи траје отприлике 86.400 секунди, али та дужина није стална - ротација наше планете се непрестано мијења под утицајем више фактора, попут положаја Сунца и Мјесеца, промјена у магнетном пољу и расподјеле масе широм Земље.
Тренутно, специфичан положај Месеца - јер се налази далеко од екватора - доводи до благог убрзања Земљине ротације. Када је Мјесец ближи половима, његов гравитациони утицај дјелује као када чигра добија на брзини, када се заврти при врху умјесто око средине, те се Земља се окреће нешто брже него иначе.
Не дешава се често, али одређени природни догађаји, попут снажних земљотреса, могу ''одузети'' дјелић дана. Управо се то догодило 2011. године током катастрофалног земљотреса у Јапану, када је дан скраћен за 1,8 милисекунди. Осим тога, чак и смјењивање годишњих доба има утицаја. На примјер, током лета на сјеверној хемисфери, део масе се премјешта даље од Земљине осе ротације, што може довести до благог успоравања окретања планете.
Дуго се сматрало да се Земља постепено успорава. У далекој прошлости, пре једне до двије милијарде година, један дан је трајао само око 19 сати, јер је Мјесец био ближе и својом гравитацијом више утицао на Земљу, али како се Мјесец удаљавао, дани су постајали све дужи. Ипак, у посљедње вријеме примјећене су нове флуктуације. Тако је 2020. година донијела рекордно брзо обртање Земље од почетка модерног мјерења, а 5. јула 2024. године планета се окренула најбрже до сада - тај дан је био краћи за 1,66 милисекунди од уобичајених 24 сата.
Шта би се десило када би се ротација драстично убрзала
Иако је мала шанса да ће се догодити, екстремна брзина ротације Земље могла би довести до катастрофалних посљедица. Када би се окретала брже за један километар на час, дошло би до сметње у раду сателита, што би отежало телекомуникацију. Да се убрза скоро 200 километара на час, потопили би се велики дијелови копна, морали бисмо да се прилагодимо новој временској зони, јер би дан трајао око 22 сата, а урагани и сличне природне појаве би биле разорније.
Ако би се Земља окретала чак више од 1.600 километара на час, преживљавање не би било могуће - центрифугалне силе би гурнуле океане ка екватору, што би потопило обалске градове и тропска острва, а ниво мора би порастао и до 20 метара. Бржа ротација би убрзала испаравање, узрокујући сталне падавине и високу влажност у екваторијалном појасу, преноси ''Дејли мејл''. При екстремним брзинама, од преко 38.000 километара на час, Земља би се физички деформисала, плоче би попуцале, а услиједили би разорни земљотреси и колапс континената, преноси РТ Балкан.
