Брзина ротације Земље се значајно промијенила током времена. Тренутно, наша планета ротира се нешто више од 365 пута око своје осе, док једном кружи око Сунца. Међутим, дужина дана се стално мијењала током историје Земље.
Постоје многи фактори који утичу на брзину ротације, као што су промјена нивоа мора или помијерања у унутрашњости Земље. Највећи утицај врши Мјесец, који се постепено удаљава од Земље, а због интеракције два небеска тијела, ротација наше планете успорава се за око 1,8 милисекунди по вијеку.
Скраћују се дани
Посљедњих година користимо атомске сатове како бисмо прецизно пратили дужину дана. У прошлости су се с времена на вријеме убацивале преступне секунде како би се супротставиле успоравању Земље, што је од суштинског значаја за рад ГПС система, на примјер.
Међутим, од 2020. године тренд је обрнут: Земљина ротација је поново почела да се убрзава.
У 2020. години забиљежено је 28 најкраћих дана од 1960. године. Од тада, рекорд за најкраћи дан је оборен сваке године, а најкраћи дан икада забиљежен у 2024. години био је 1.66 милисекунди краћи од уобичајеног дана од 86.400 секунди.
Према прогнозама, у јулу и августу ове године поново можемо очекивати краће дане. Према прелиминарним подацима из ''Time and Date.com'', 9. јул је био око 1,23 милисекунди краћи него обично, а 10. јул је био 1,36 милисекунди краћи него иначе.
Очекује се да ће данашњи дан, 22. јул, бити 1,34 милисекунди краћи, а 5. август 1,25 милисекунди.
Иако је Мјесец одговоран за дугорочно успоравање Земљине ротације, у неким случајевима га може и убрзати. Што је Мјесец ближи Земљином екватору, то је већи ефекат кочења. Најкраћи дани који се сада могу очекивати догодиће се када је Месец на максималној удаљености од Земљиног екватора.
Ови краћи дани се могу предвидјети, али тренд је неочекиван. Од 1972. године, 27 преступних секунди морало је бити убачено због спорије ротације Земље, али од 2016. године нису биле потребне преступне секунде, а Међународна служба за ротацију и референтне системе Земље (ИЕРС) потврдила је да неће бити преступних ове године.
Зашто се убрзава ротација Земље
Према мишљењу стручњака, узрок убрзања је нејасан. Већина научника вјерује да то узрокује нешто унутар Земље. Океански и атмосферски модели не објашњавају ово значајно убрзање.
Земљотреси такође могу утицати на ротацију Земље. Земљотрес магнитуде 2011. године у Јапану магнитуде 9,0 померио је Земљину осу и скратио дане. Према ријечима др Ричарда Гроса, стручњака у НАСА лабораторији за млазни погон, земљотреси преуређују Земљину масу, слично као што се умјетнички клизач окреће брже када повуче руке ближе тијелу. Земљотрес у Јапану убрзао је ротацију Земље за око 1,8 микросекунди. Поређења ради, земљотрес 2004. године у Индонезији скратио је дан за око 2,68 микросекунди, преноси Портфолио.