Kao što je opšte poznato, spavanje je veoma bitno za optimalno čovjekovo zdravlje. Spavanje dobro utiče na fizičko i mentalno zdravlje ali i cjelokupan kvalitet života.

Međutim iako svi znamo da nedovoljno sna može da izazove dosta loših stvari za naš organizam, da li ste znali da neprospavane noći mogu biti odgovorne za sebično ponašanje kod ljudi.

Prema istraživanju koje je objavljeno u časopisu PLOS Biology, nespavanje može da utiče na to koliko i da li će neka osoba pomoći drugoj. Istraživanja sa Univerziteta u Kaliforniji ispitali su "sebičan" efekat, tako što su sproveli tri studije.

Oni su analizirali promjene u neuronskoj aktivnosti i ponašanju koje se odnosi na pomaganje drugima i otkrili da postoji dosta promjena kada nedostaje čak i mala količina gubitka sna.

Istraživač Eti Ben Simon i Metju Voker, profesor neuronauke i psihologije, rekli su: „Kada ljudi izgube sat vremena sna, postoji jasan udarac našoj urođenoj ljudskoj dobroti i našoj želji da pomognemo drugim ljudima u nevolji. Dosljedno se pokazalo da san utiče na naše raspoloženje i kognitivne funkcije, i stoga vjerovatno utiče na to kako se odnosimo prema drugima."

Prema istraživanjima, oni ljudi koji su neispavani teže će pomoći drugima od onih koji su se dobro naspavali. A s obzirom da više od polovine zaposlenih ljudi kažu da ne spavaju dovoljno tokom radne nedjelje, dolazimo do "globalne epidemije gubitna sna".

Pored sebičnosti, gubitak sna utiče i na mentalno zdravlje, te postoji povećan rizik od nastanka anksioznosti i depresije ali i fizičkih oboljenja kao što su dijabetes i gojaznost, piše Magazin Novosti.

Koliko nam je sna zaista potrebno?

Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), odrasli bi trebalo da spavaju između 7 i 9 sati svake noći. Takođe, nažalost, suprotno popularnom mišljenju, dodatni sat ili dva vikendom ne mogu nadoknaditi izgubljeni san tokom naporne nedjelje.