Православни вјерници 5. маја обиљежавају један од најљепших хришћанских празника Васкрс.
Као и сваке године пред васкршње празнике изнова се поставља исто питање шта је правилно: "Ускрс" или "Васкрс".
Православни вјерници и заљубљеници у матерњи језик тврде да је искључиво "Васкрс" у духу српског језика, јер Христос није "ускрснуо" већ је "васкрсао". Међутим, годинама уназад све се више користи ријеч Ускрс.
"Правилно је рећи и једно и друго, битно је да се разумијемо", рекао је свештеник Зоран Перковић.
Такође, лингвистички, исправно је и једно и друго.
“Васкрс” је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине 18. вијека употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.
Правилно је рећи и “Ускрс”! Ова ријеч “Ускрс” припада српском народном језику. Ријеч је о аутентичном изразу који је у нека давна времена настао прилагођавањем онога што је изговорено у црквама.
- Ова ријеч је, као и многе друге у нашем језику, приликом посљедње велике реформе језика добила свој упрошћени облик у народном, то јест говорном језику. Међутим, због значаја овог празника над празницима, због константне употребе богослужбених књига на црквенословенском језику, у црквеној употреби се одржао и званично се користи облик са префиксом ВА-скрс, као и у изведеницама ВА-скрсење, ВА-скрсао... У црквеном календару пише ВА-скрсење Господа Исуса Христа - ВАСКРС.
Овај облик је ближи оригиналном старословенском изразу, и потпуно сагласан црквенословенском ВО-скресеније. Колико се овај начин изражавања сачувао у црквеној свијести свједоче и називи других празника који почињу истим префиксом као што су ВА-знесење, ВА-ведење и други. Тешко је да ћете чути да неко каже празник Узнесења или Уведења, а већина ће рећи Ускрс - објашњава за Историјски забавник Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.
Ако и постоји нека разлика она је, наводе неки лингвисти, стилске природе – префикс “вас-” се сматра свечанијим, а префикс “ус-” припада стилски неутралном стандарду.
Што се поздрава за највећи хришћански празник тиче, обје ове ријечи су потпуно исправне.
.webp)