Промјене у когнитивним способностима често се приписују нормалном старењу, па многи људи не препознају ране знакове неуродегенеративних болести.
Међутим, љекари упозоравају да занемарени симптоми могу одложити дијагнозу и тиме смањити могућност успоравања напредовања болести.
Један од симптома који се најчешће занемарује није заборавност, већ нешто много тише – али једнако важно.
Неуролог др Адел Азиз објашњава да је апатија – губитак мотивације и смањен интерес за свакодневне активности – један од најранијих, али често непрепознатих знакова деменције, нарочито фронтотемпоралне.
"Особа која је раније организовала дружења или често звала пријатеље, једноставно престане да показује интерес", каже др Азиз за Параде. Такво понашање се често погрешно тумачи као умор, стидљивост или жеља за самоћом, због чега пролази испод радара.
Неурологија наглашава да апатија може бити посљедица промјена у дијеловима мозга задуженим за мотивацију, али и спољашњих фактора попут осјећаја безнаде.
Неуролог др Даниел Лесли истиче: "Људи се могу осјећати бескорисно или као терет, па им се све чини као превелик напор."
Осим што може бити рани знак деменције, апатија је такође повезана са бржим когнитивним падом јер људи избјегавају активности које одржавају ментално здравље – као што су дружење, вјежбање и квалитетан сан.
Према ријечима неурологиње др Кетрин Амодео, апатично понашање укључује губитак интересовања за ствари које су некада радовале особу, занемаривање личне хигијене или смањену бригу о обавезама.
Ипак, важно је знати да апатија сама по себи не значи нужно да особа има деменцију – може бити и знак депресије или других стања, попут исцрпљености и ниског самопоуздања.
Ако се примјете и други симптоми попут промјена у памћењу, говору и расположењу, препоручује се да се обратите љекару.
"Заслужујете подршку за своје ментално здравље", закључује др Амодео.
