Затварање Градског олимпијског базена у Бањалуци није посљедица квара или недостатка пара, већ крајње неозбиљног, бахатог и неспособног руковођења градом које траје од дана када је Драшко Станивуковић ступио на функцију.
Док он маше заставама и слика се за друштвене мреже, системи у граду се урушавају један по један, укључујући и основну спортску инфраструктуру.
Затварање Градског олимпијског базена у Бањалуци није само техничко питање пропалих инсталација и недостатка пара – то је огледало потпуне неспособности, политичког реваншизма и системске корупције коју толерише и спроводи градска власт на челу са предсједником ПДП-а.
Док се стотине дјеце и родитеља питају гдје ће тренирати и учити да пливају, градски челници окрећу главу од вишегодишњих злоупотреба које се одвијају управо у њиховој надлежности.
Како АТВ незванично сазнаје, средишту свега се налази Миодраг Чеко.
Директор Градског олимпијског базена, али и Пливачког клуба „Олим“, што само по себи представља класичан сукоб интереса, постао је "миљеник" Станивуковића како је црвени СНСД-ов дрес, пресвукао ПДП-овим.
Како за АТВ каже извор упознат са ситуацијом у Градском олимпијском базену, Чеко одлучује коме се додјељују термини, има утицаја и на додјелу спортских стипендија, као и на то како се троше средства и под којим условима клубови користе градске ресурсе.
Резултат тога постаје јасан - потпуна злоупотреба система и огроман финансијски губитак за јавно предузеће „Аквана“.
Чеко, бивши СНСД-овац, који се "прешалтао" у ПДП након што је Станивуковић постао градоначелник, сада практично руководи монополом над базеном и клубом, а све уз прећутну сагласност градске управе.
Незванично сазнајемо да је Чеко чак говорио да је затварање базена „добра ствар“ јер ће родитељи „напокон показати снагу“. Изјава је то која је у најмању руку срамотна и цинична, поготово када долази од особе одговорне за функционисање тог истог базена.
Оно што каже извор АТВ-а, јесте да је "шокантно" да је Пливачки клуб „Олим“, умјесто да промовише спорт и заједништво, бојкотовао званична првенства Републике Српске, називајући их "нелегалним", док се на првенства БиХ уредно ишло.
Истовремено, терминима базена су трговали са иностраним клубовима из Европе и свијета – неки су користили базен и по мјесец дана – док су бањалучка дјеца била скрајнута.
Предсједник Скупштине града, Љубо Нинковић, најавио је кривичне пријаве због финансијских малверзација које су довеле до тога да се бесплатни градски термини препродају родитељима по папреним цијенама. Чланарине за дјецу су, према његовим ријечима, ишле и до 100 КМ мјесечно, а клуб је тако остваривао годишње приходе од преко 200.000 КМ – и то на основу нечега што им је град дао бесплатно. Уз додатне приходе од грантова и иностраних термина, цифра расте и до 300.000 КМ годишње – за један клуб!
Овај случај није изоловани инцидент, већ дио општег хаоса у који је град уведен под управом Драшка Станивуковића. Бањалука је под његовом администрацијом доживјела незапамћену дезорганизацију: мјесецима се није наплаћивало паркинг мјесто у града, травњаци се нису косили, а одвоз смећа био је нередован до те мјере да су се поједине улице претварале у импровизована сметлишта.
Умјесто да се ухвати у коштац са стварним проблемима и обезбиједи ефикасно функционисање јавних предузећа, Станивуковић новац грађана троши на мегаломанске пројекте украсне расвјете, вриједне милионе марака. И не само то – тај новац не остаје у Републици Српској, већ одлази у Загреб, хрватској компанији „Кончар“.
У тренутку када град тоне у комунални колапс, а дјеца остају без базена, градоначелник, све то покушава "покрије" на друштвеним мрежама. Све што се данас дешава у Бањалуци јесте посљедица неодговорне, хаотичне и популистичке политике – која граду не нуди ништа осим шарених лампица и празних обећања.
.webp)
.webp)
