Двоипомјесечна беба преминула је од великог кашља или хрипавца у Мостару.
Наиме, у БиХ је забиљежен један случај великог кашља или хрипавца и то у Херцеговачко-неретванском кантону, објавили су федерални медији.
Бактерија која изазива велики кашаљ потврђена је код новорођенчета, које је нажалост преминуло.
Двоипомјесечна беба није била вакцинисана, а имала је и других здравствених проблема.
Надлежни кажу да нема мјеста ширењу панике, али позивају на вакцинацију. У Хрватској има чак и епидемије великог кашља.
У Заводу за јавно здравство Херцеговачко-нереванског кантона потврдили су да је у Свеучилиној клиничкој болници Мостар прије десетак дана забиљежен случај заразне болести великог кашља или хрипавца код двопомјесечне бебе, преноси БХРТ.
''И поред свих мјера које су колеге с клинике за педијатрију подузеле, дијете је нажалост преминуло. Могу рећи да је дијете имало и неке друге здравствене проблеме, и могу вам рећи да дијете није било вакцинисано, да ли због тих болести или не, али то је период кад се прва доза за хрипавац даје у другоме мјесецу'', рекао је Ениз Чолаковић, директор Завода за јавно здравство ХНК.
Велики кашаљ или хрипавац је изузетно заразна бактеријска инфекција дисајних путева, а најбоља превенција је редовно вакцинисање дјеце. У Заводу, стога, апелују на редовно вакцинисање дјеце како би се спријечила појава и ширење заразних болести, као што је то тренутно случај са хрипавцем у Хрватској.
Најтеже је у Сплиту гдје је више од 70 обољелих, док је у Загребу заражено 10 особа.
Хрипавац се преноси капљичним путем, а први симптоми јављају се након седам дана. Налик су прехлади. Љекари кажу да су најугоженија мала дјеца која нису потпуно развила имунитет и нису вакцинисана.
''Ако имате новорођенче, то је дијете до мјесец дана живота или дијете које је старо до три мјесеца живота, а има рецимо симптоме надрженог кашља, при томе не може спавати, има испрекидани сан, лоше једе, има високу температуру, онда се јавља одмах. Дјеца која су старија од три године, а немају високе температуре, значи то су оне изнад 39, 40, тресавице, ти могу причекати и трећи дан симптома'', казала је Ђурђица Шешо Шимић, педијатар, преноси Радио Сарајево.
Посљедни пут хрипавац је на подручју ФБиХ забиљежен 2018. године, када су 93 особе биле заражене.
''Ради се о бактеријској болести која је превентибилна цијепљењем и покривена је обвезним календаром имунизације. Нажалост, опсег имунизације овом вакцином је 68 одсто што не обухваћа колективни имунитет који би требао бити преко 90 одсто'', казао је Синиша Скочибушић, директор Завода за јавно здравство ФБиХ.
У Заводу за јавно здравство истичу како се посљедних мјесеци на нивоу ФБиХ спроводи појачан програм имунизације, јер његов пад носи ризик да се поновно врате заразне дјечје болести које су већ годинама практично искоријењене. Надају се да ипак неће доћи до озбиљнијих епидемијских размјера у случају великог кашља.
Послије Сплита и Загреба, велики кашаљ се шири Дубровником
Након Сплита и Загреба велики кашаљ се шири Дубровником, а разлог је то што неки родитељи не желе да вакцинишу своју дјецу, иако вакцина против ове болести постоји већ 64 година.
Трећом дозом вакцине у Дубровнику, која је обавезна по закону, вакцинисано је тек свако треће дијете, објавио је хрватски РТЛ.
У Сплиту је овом заразном болешћу заражено 125 особа, а ријеч је о обољењу које захвата плућа и дисајне органе код новорођенчади и дојенчади. Позната је и под именом пертусис, а узрокују је бактерије у устима, носу и грлу заражене особе.
Смртни исходи усљед великог кашља су данас ријетки, али је проблем то што родитељи не вакцинишу дјецу до прве године, а неки уопште не желе да их вакцинишу, иако је то законом обавезно.
''Људи не схватају колико је то опасна болест јер се лоше ствари или, у најгорем сценарију, смртни случајеви не догађају вама. Односно ви тако мислите, док вас то не погоди'', рекао је Горан Тешовић, замјеник начелника Завода за инфективне болести дјеце Клинике за инфективне болести “Др. Фран Михаљевић” у Загребу и специјалиста педијатријске инфектологије.
У Дубровнику двоје од троје деце која морају бити вакцинисана није добило вакцину.
Подаци показују да неки не схватају озбиљност болести, на шта указује податак да је на нивоу Хрватске вакцинисано близу 95 посто деце, али слика у неким жупанијама није добра.
Далеко најгора је Дубровачко-неретванска жупанија. Први пут се вакцинише мање од 80 одсто дјеце, док код прве довакцинације број пада испод 70 одсто, а код друге на тек 35 одсто.
