Једанаестог јуна се у православном календару обиљежава спомен на свету мученицу Теодосију из Тира, дјевицу и исповједницу вјере из раног 4. вијека. Њена храброст и посвећеност Христу остале су запамћене као примјер неустрашиве вјере, нарочито међу женама које су у то доба често биле потискиване и у друштвеном и у вјерском смислу.
Према црквеном предању, за вријеме прогона хришћана под царем Максимијаном у Кесарији Палестинској, млада Теодосија је пришла групи вјерника који су били утамничени, храбрећи их да не посустану пред мученичком смрћу. Због тих ријечи и сама је ухапшена и изведена пред суд. По наредби судије, око врата јој је везан камен и бачена је у море. Ипак, како се вјерује, Божји анђели су је избавили из дубине и изнијели на обалу – живу.
Када се поново појавила пред судијом, он је заповиједио да буде погубљена – овог пута мачем. Теодосија је пострадала 308. године, а ноћу након смрти, како се у предању наводи, јавила се својим родитељима у небеској свјетлости, окружена мноштвом блажених дјевојака, рекавши им:
„Погледајте колика је слава и благодат Господа мог, од које сте ме жељели одвратити.“
Обичаји и вјеровања
У народу је тај дан познат не само по светитељки, већ и по бројним обичајима и вјеровањима која су се преносила с кољена на кољено. Посебно се савјетује да се не користе конопци, било за везивање, ношење или чак сушење веша. Вјерује се да дјевојке које се оглуше о овај обичај могу имати проблема са зачећем, док се за младиће говори да ће их пратити неуспјех у послу и животу.
.webp)
Такође, многи избјегавају прање и простирање веша, јер се вјерује да би то могло донијети несрећу у кућу. Овај обичај повезује се с мученичком судбином Теодосије, чије је тијело било везано и бачено у воду.
Народна мудрост и вјера често су испреплетане, а овакви дани нас подсјећају на снагу увјерења, жртву зарад истине и важност поштовања духовног и културног насљеђа.
