Мјере које Народна банка Србије припрема за смањење маржи банака требало би прије свега да помогну слојевима становништва са најнижим примањима, изјавио је данас финансијски консултант Владимир Васић и оцијенио да је неопходно радити на јачању конкуренције међу банкама.
"Ми имамо банкарско тржиште које је банкоцентрично. То значи, да сав новац који кружи око нас, неких 90 до 92 одсто се налази у банкама, тако да ми хтјели не хтјели, ако имамо новац носимо га кући и ставимо, у сламарицу‚ или у банку. Неко треће рјешење баш и немамо, можда купимо неку некретнину и ту се завршава наша опција гдје ћемо са новцем. Банкари као и сви други користе прилику, и ако је 'гужва на вратима', формирају цијену спрам ње тако да су цијене новца које сада имамо резултат чињенице да је наше тржиште банкоцентрично и да нема довољно конкуренције између банака, али и неких других међусекторских решења која су везана за тржиште капитала“, рекао је он за Танјуг.
Према његовим ријечима најављене мјере Народне банке могу да буду административног карактера, и да се суштински мора радити на дугорочности, с једне стране како да се побољша понуда опција за оне који желе да позајме новац, било као физичка било као правна лица, а с друге стране би Народна банка требало да ради на појачаној конкуренцији како би свако ко продаје нешто осјетио и знао да има конкуренцију.
Појаснио је да када је тражња за кредитима велика, а понуда ограничена или везана искључиво за банке, онда цијена новца иде нагоре.
"То је механизам тржишта“, истакао је Васић.
Говорећи о учесталом узимању кредита, он је изнио став да када се новац узима он би требало да ради за онога ко га узима.
"Ако ви стално, под знацима навода, крпите рупе, онда тај новац не ради за вас. Ви онда само излазите из једног дуга у други и стално вртите тај дуг и онда се наравно питате гдје су вам новци. Када добијете кредит од банке, осјећаћете се сјајно, куповна моћ вам је порасла, идете на љетовање или сте купили гардеробу, добар телефон и томе слично, али онда дође први сљедећи мјесец и скида вам се рата, рецимо 20.000 динара па кажете‚ то је много, да ли сам баш то морао“, рекао је он.
Истакао је да узимање кредита мора да се планира и да би притом требало да знамо зашто узимамо кредит и да ако то радимо само да додамо новац нашем буџету онда то нема смисла.
"Међутим ако узимате кредит, рецимо да упишете неки додатни курс, не знате Ексел, па дај да научим Ексел, па можда бих ја могао Ексел да продајем неком другом послије, или курс кувања, онда ви заправо новац који сте позајмили дјелимично користите зарад снажења ваше будућности у смислу, па ја више вриједим, боље ћу се продати на тржишту, научићу језик или два. То су елементи гдје ви заправо новац користите тако да вам он креира будућу вриједност“, нагласио је он.
Оцијенио је да је боље да човјеку порасте приход, па да из тог прихода враћа рате, него да остаје на истом приходу, а да враћа рате за кредит.
Према његовим ријечима код враћања кредита суштина је у способности зарађивања.
Зато је његов савјет онима који зарађују мање да примања не оптерећују кредитима.
"Ако имате плату од 60.000 динара, никада је не би требало оптеретити са више од 30 одсто, јер вам у том случају остаје само 40.000 динара, са којима морате доста тога да покријете“, рекао је он и додао да је онима који имају веће плате лакше да функционишу са два-три кредита.
