Словенија за занатлије и Њемачка за медицинске сестре и техничаре годинама уназад биле су обећане земље гдје је одлазило много радника из БиХ. Међутим, за пет мјесеци ове године свој посао у овим земљама Европске уније нашло је мање бх. држављана.
Показују то подаци Агенције за рад и запошљавање БиХ, а како истичу за "Независне новине" из ове агенције, у Словенији се и даље највише запошљавају возачи, вариоци, зидари, фасадери, као и бравари.
"У првих пет мјесеци ове године у Словенији је издато 5.238 радних дозвола, док је у истом периоду прошле године издато 5.557 радних дозвола", наводе они.
С друге стране, у Њемачку одлазе само медицинске сестре, односно техничари.
"У првих пет мјесеци ове године у Њемачкој је посредством Агенције за рад и запошљавање БиХ запослено 37 особа, док је прошле године та бројка била 99 особа", истичу они.
Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, истиче да су претпостављали да ће се смањити тренд одласка радника, али, како каже, не због тога што су се овдје значајно поправили услови, већ што су тржишта гдје одлазе захватиле кризе.
"Познат је тренд да наши радници који одлазе на рад у Словенију углавном не раде на тржишту Словеније, већ су то углавном одређене грађевинске фирме, које пружају услуге по Аустрији и Њемачкој. У базној индустрији је дошло до значајног смањења у производњи и све то је утицало и на мању потражњу за радном снагом", каже Шкребић за "Независне новине".
С друге стране, према његовим ријечима, на том тржишту се не смањује потражња за радном снагом из услужних дјелатности.
Када је ријеч о одласку медицинског кадра, Горан Мотика, потпредсједник Струковног синдиката медицинских сестара и техничара Републике Српске, у разговору за "Независне новине" истакао је да се исцрпио број медицинских радника који би могли ићи у Њемачку.
"На бироу их нема. Нема ко да оде. Они који су били спремни да оду су већ отишли. Остали су запослени овдје. Такође, људи мијењају и бранше. Сада, радећи у неком бољем супермаркету, људи зараде ту плату или и више радећи као конобар", каже Мотика, објашњавајући зашто је све мање кадра у овој области.
Како додаје, разлог мањег одласка засигурно није боља ситуација у поменутој бранши, већ искључиво исцрпљен број радне снаге.
Игор Гавран, економиста, истакао је да су бројке и даље велике за Словенију, док, према његовим ријечима, са Њемачком немамо такву увезаност надлежних институција.
"И овај минимални пад се прије свега може објаснити лошијом економском ситуацијом у ЕУ, као и растом трошкова живота и падом животног стандарда, али и чињеницом да се већ толико наших грађана иселило да се смањује и расположива популација која испуњава услове тржишта рада изван БиХ", каже Гавран и подсјећа да грађани одлазе у иностранство и на друге начине.
Иначе, у посљедњих 10 година у Словенији и Њемачкој посао су пронашла 131.724 радника из БиХ, а само је у 2024. години радне дозволе у ове двије земље добило више од 13.000 бх. држављана.
Тако је само у Словенију за 10 година отишло 125.045 радника, а у Њемачку 6.679.
