Црна Гора би могла постати друга европска земља, послије Шпаније, која женама омогућава право на дводневно менструално одсуство.
Ово право било би намијењено запосленим женама које имају веома болне менструације, односно дијагностиковану секундарну дисменореју.
Законско право, а ако га потврди Скупштина Црне Горе, олакшало би ситуацију женама попут Марије, која је више пута годишње изостајала са посла због менструалних болова.
"Узимала сам по један дан, не баш сваког мјесеца… На крају сам се са шефом договорила да ми се не одбија од годишњег одмора", прича Марија.
Изгласавању овог права нада се и студенткиња Мила.
"Болови и умор ме значајно ометају у свему што радим… узимам аналгетике у нади да ће помоћи, што није увијек случај, и редовно имам потребу да прележим бар тај први дан, као што бих прележала било коју болест", каже она за Радио Слободна Европа.
Шта предвиђа црногорски приједлог?
Законско рјешење о менструалном одсуству предложила је независна посланица Јевросима Пејовић.
Привремену спријеченост за рад због секундарне дисменореје утврђивао би љекар специјалиста. Секундарна дисменореја подразумијева болне симптоме изазване претходно дијагностикованом гинеколошком патологијом, попут миома, полипа и сличних стања.
Из Министарства здравља и Клиничког центра Црне Горе нису одговорили на питање колико жена има дијагностиковану секундарну дисменореју.
Посланица Јевросима Пејовић сматра да би увођење ове мјере имало и шири друштвено-здравствени значај. С обзиром на то да су редовни гинеколошки прегледи предуслов за остваривање права на менструално одсуство, они би допринијели ранијем откривању и других озбиљних болести.
"Подаци Института за јавно здравље показују да тек свака трећа жена открије рак грлића материце на вријеме. Више од 60 одсто њих сазна за болест тек када више не могу да се оперишу", изјавила је Пејовић за РСЕ, преноси Нова.
Црна Гора се, према тим подацима, налази на шестом мјесту у Европи по смртности од рака грлића материце.
Како ће посланице гласати?
Пејовићева се нада подршци свих посланика, а посебно посланица у Скупштини Црне Горе.
Наводи да су неке посланице имале недоумице у вези са процентом жена на које би се право односило и могућим утицајем на привреду. Ипак, Пејовићева тврди да око 10 одсто женске популације има то обољење, па вјерује да ефекат на економију неће бити значајан.
Из Женског клуба Скупштине нису одговорили на питање да ли подржавају ову иницијативу.
Скупштински истраживачки центар је за потребе приједлога припремио анализу о менструалном одсуству у ЕУ.
У њој се наводи да менструално одсуство не постоји у законодавству ЕУ, али да би се могло сматрати дијелом родне равноправности, ослањајући се на вриједности садржане у правној тековини Уније.
Влада Црне Горе прошле године није подржала сличну иницијативу Центра за женска права.
Шпанија - прва у Европи
Једина европска земља која је менструално одсуство већ увела јесте Шпанија, као дио настојања да се ускладе здравље и рад.
Тадашња министарка равноправности Ирене Монтеро поручила је: "Жене више неће морати да скривају менструацију, узимају лијекове како би радиле или умирале од болова претварајући се да је све у реду."
У земљи од 48 милиона становника, према званичној статистици, дневно користи ово право мање од пет жена.
Расправе у европским земљама
Слични приједлози нашли су се пред италијанским парламентом два пута у посљедњих 10 година.
Први приједлог из 2016. године односио се само на жене у радном односу и омогућавао је до три дана одсуства. Други, из 2023. године, који је и даље у процедури и укључује и ученице, дозвољавајући одсуство до два дана мјесечно.
Поједине италијанске компаније већ су увеле менструално одсуство у своје системе социјалне заштите.
У многим европским земљама ова тема је и даље актуелна. Истраживање у Низоземкој показало је да већина жена подржава ову могућност, али страхује да би могла негативно утицати на њихове каријере.
Док Европа још расправља, менструално одсуство је већ деценијама пракса у више земаља источне Азије.
У Јапану постоји скоро 80 година, док у Јужној Кореји постоји скоро двије и по деценије. Ово право увеле су и Индонезија, Тајван и више кинеских провинција.
