Агенција за националну безбједност (АНБ), у сарадњи са Управом полиције Црне Горе, спријечила је покушај успостављања радикалне исламске мреже у Црној Гори, јављају "Вијести" позивајући се на изворе из врха сигурносног сектора.
У склопу те акције, из земље је протјеран држављанин БиХ Харис Шундо, који је у Плаву покушавао да формира параџемат - паралелну вјерску заједницу ван оквира званичне Исламске заједнице Црне Горе.
Једна од посљедњих операција
- То је једна од посљедњих операција коју су реализовали АНБ и УП - рекао је саговорник “Вијести”.
Тврди да је њихова брза и правовремена реакција у том случају била пресудна за свеукупан безбједносни амбијент у земљи:
- Која је због своје отворености изложена различитим безбједносним изазовима - додао је он.
Из Агенције на чијем челу је Ивица Јановић званично су рекли да у Црној Гори постоји неколико радикалних селафијских група подијељених у више фракција, које се налазе на различитим нивоима радикализације.
- У Црној Гори, до сада, није извршен терористички напад у име религије или вјере. Међутим, у Црној Гори егзистира неколико радикалних селафијских група подијељених у више фракција, које се налазе на различитим нивоима радикализације - одговорили су из тајне полиције.
АНБ је саопштила да се "уочава међународна компонента у активностима припадника тих група и њихова фокусираност на покушаје ширења радикалних идеологија".
Радикализација РАЕ популације
- Превасходно на млађу популацију, као и даљи наставак радикализације припадника РАЕ популације. Регионално повезивање радикалних селафијских група исте идеолошке профилације се огледа кроз међусобне посјете, повремене боравке радикалних вјерских проповједника из региона и дијаспоре, формирање локалних и регионалних група на апликацијама за енкриптовану комуникацију, дијељење пропагандног материјала и слично.
Радикални вјерски проповједници, од којих су неки након издржане казне већ на слободи, имају доминантни утицај на селафијску сцену у Црној Гори. Међутим, како у Црној Гори нема истакнутих локалних проповједника, радикалне селафијске структуре се, у зависности од идеолошке оријентације, ослањају на проповједнике из држава региона - одговорили су из тајне полиције на сет питања о присутности радикалних мрежа у Црној Гори, али и на она о Харису Шунду.
Извор из врха сигурносног сектора појаснио је да су тајна и јавна полиција утврдиле да је евидентна присутност већег броја проповједника који дјелују изван Исламских заједница и који су протоком времена остварили велики утицај, посебно у Босни и Херцеговини, Сјеверној Македонији и на Косову.
- Ако се зна да је прихватање радикалних ставова кључни фактор у даљој радикализацији, неопходно је проблем рјешавати у почетној фази, јер уколико то изостане један број лица ће ући у зачарани круг из којег нема повратка.
Препознајући ове проблеме обавјештајно-безбједносни сектор Црне Горе је у континуитету ангажован на спрјечавању свих видова девијација које могу допринијети даљој радикализацији. Кроз читав низ превентивних активности да сада је успијевао да се избори са проблемима радикализације која води ка тероризму иако је свјестан да због регионалних утицаја тај проблем није могуће у потпуности искоријенити али је могуће дјеловати како би се држао на друштвено прихватљивом нивоу - казао је он.
Боравак Шунде у Црној Гори
Саговорник “Вијести” из сигурносног сектора објаснио је да је боравак Шунда у Црној Гори детектован након прошлогодишњих антитерористичких акција безбједносних служби у Србији.
Тај држављанин БиХ, из Србије је депортован недуго послије терористичког напада испред израелске амбасаде у Београду, 29. јуна 2024. године. Тог дана Милош Жујовић је ранио припадника тамошње Жандармерије Милоша Јевремовића.
Жујовић, који је након преласка у ислам узео име Сабахудин, наводно је био повезан са вехабијским покретом и преселио се у Нови Пазар, скупа са супругом Б. Ж., поријеклом из Плава.
Дан након напада у коме је Жујовић убијен, претресено је неколико објеката, а међу њима и стан у ком је Шундо боравио у Србији. Осим њега тада су приведени Игор Деспотовић и Кемал Беговић, пренијели су регионални медији, позивајући се на изворе из Министарства унутрашњих послова Србије.
Тада је објављено да Шундо, који је поријеклом из Горажда, није имао дозволу за боравак у Србији и да ће због тога бити депортован назад у БиХ, што је учињено.
Средином јула прошле године министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић саопштио је да није утврђено да постоји шира организација која је учествовала у припреми терористичког акта у коме је теже повријеђен припадник Жандармерије.
Према сазнањима црногорског безбједносног сектора, Шундо је прије него је дошао у Плав, дуже боравио и у Рашко-полимској области.
- Одакле је, након поменутог напада, депортован у БиХ - казао је он.
Веза с ИСИЛ-ом
Из сигурносног сектора незванично су казали и до каквих су све података дошли оперативци тајне полиције, током реализације једне од посљедњих активности.
- Познато је да међу вехабијама у Плаву, које је Харис Шундо окупио било и оних који су припадали групи плавских вехабија, Омара Реџепагића и Џемала Цановића, који су се прикључили ИСИЛ-у у Сирији. Након пропасти ИСИЛ-а, Омар Реџепагић је завршио у курдском затвору, док се за Џемала Цановића сматра да је погинуо борећи се на страни ИСИЛ-а - рекао је исти саговорник.
Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ), џихадистичка екстремистичка организација, прогласила је 2014. “калифат” у Ираку и Сирији. Озлоглашена је по суровим злочинима - масовним убиствима, отмицама и обезглављивањима, које правда радикалним тумачењем сунитског ислама. Након офанзиве коалиције предвођене САД, ИСИЛ је до 2019. изгубио територију, али и даље дјелује као герилска мрежа у више земаља.
Улцињ на мети
Извор из врха безбједносног сектора објаснио је да су радикалне исламске мреже наглашено заинтересоване за Улцињ, а најавио је и наставак акција на елиминацији пријетњи.
- Поред Плава, регионалне радикалне мреже показују појачано интересовање за Улцињ, који није само интересантан туристичким инвеститорорима. Њихово присуство и дјеловање је у фокусу безбједносних служби и за очекивати је наставак акција на елиминацији пријетњи. Наглашавам, правовремена реакција црногорских служби у овом случају изузетно је важна за свеукупан безбједносни амбијент - казао је он.
Истакао је да је подручје западног Балкана и даље оптерећено присуством великог броја радикалних мрежа:
- Међу којима има и оних које се, због придруживања њихових чланова ИСИЛ-у током рата у Сирији, повезују са овом терористичком организацијом. Реализација већег број контратерористичких акција на западном Балкану у многоме је ослабила ове структуре. Иако се чини да је ситуација тренутно релативно стабилна, забрињава могућа консолидација симпатизера ИСИЛ-а, којој доприноси и излазак из затвора једног броја лица која су била на издржавању затворских казни управо због повезаности са тероризмом, а међу којима има и утицајних радикалних проповједника.
Рат у Гази и проширивање сукоба на Либан могао би и даље подстицајно утицати на поједине радикалне елементе да се одлуче на спровођење активности које би имале за циљ припрему и извршење терористичких напада и на подручју Западног Балкана. Посебна категорија којој службе безбједности посвећују пажњу су конвертити, а у прилог том исправном ставу је и случај Милоша Жујовића који је прошле године извршио напад на амбасаду Израела у Београду - казао је саговорник “Вијести”.
Проблем радикализације
Нагласивши да црногорске службе безбједности, свјесне регионалних утицаја, континуирано дјелују на сузбијању свих облика радикализације, саговорник “Вијести” рекао је да Исламске заједнице препознају проблем радикализације, али да је њихово дјеловање често недовољно дубинско, посебно у превенцији код младих.
Указао је и да је радикализација путем Интернета препозната као главно средство којим се служе радикални елементи у придобијању младих да усвоје радикалне наративе.
- Исламске заједнице препознају овај проблем, али изостаје њихова већа укљученост по дубини у спречавању првенствено радикализације младих особа. Није то једина активност којој би требало посветити пажњу - казао је саговорник “Вијести”.
Параџемат је неформална вјерска заједница која дјелује ван контроле званичне Исламске заједнице, без њеног одобрења и надзора. Те групе често окупљају присталице радикалних тумачења ислама, попут селефизма и вехабизма, а у неким случајевима су повезане са екстремистичким и терористичким мрежама. Параџемати у региону сматрају се безбједносним изазовом јер могу бити извори радикализације и регрутације за терористичке организације.
АНБ стално у борби против тероризма
Из кабинета Ивице Јановића одговорили су “Вијестима” да Агенција у континуитету реализује активности на плану спречавања тероризма и других облика организованог насиља.
- Сходно томе, остварује се континуирана сарадња са надлежним субјектима на националном нивоу, која је ојачана формирањем Националног међуресорског оперативног тима за сузбијање насилног екстремизма, тероризма, прања новца и финансирања тероризма (НОТ) - казали су из АНБ-а.
Они објашњавају и какви су све задаци тог оперативног тима.
- Задатак НОТ-а је, између осталог, руковођење, координација, праћење активности и успостављање комуникације са осталим министарствима, органима државне управе, другим институцијама и цивилним друштвом, као и координација и усмјеравање активности уз оцјену стања и давање приједлога за унапређење стања, даљих мјера и активности из области сузбијања насилног екстремизма, тероризма, прања новца и финансирање тероризма - наводи се у појашњењу, преносе "Вијести".
