Снажан подводни земљотрес јачине 8,8 степени погодио је у сриједу рано ујутру полуострво Камчатку на руском Далеком истоку, изазвавши цунами висине до 4 метра и подстакавши евакуацију на том подручју, као и дуж већег дијела источне обале Јапана, саопштили су званичници.
Отприлике сат времена након главног земљотреса, услиједио је накнадни потрес јачине 6,9 степени, који је погодио област 147 километара југоисточно од руског обалског града Петропавловск-Камчатски, на дубини од свега 10 километара, што је додатно изазвало забринутост због могуће структурне нестабилности и секундарних таласа.
Земљотрес јачине 8,8 степени догодио се на малој дубини од 19,3 километра, с епицентром око 125 километара источно-југоисточно од Петропавловска-Камчатског, обалског града са око 165.000 становника, који се налази уз Авачински залив, извјестио је Амерички геолошки завод (УСГС).
У овој ситуацији поставља се питање да ли се цунами може догодити и у Јадрану и под којим условима. Академик Мирко Орлић, један од ријетких хрватских стручњака који се баве овом темом, одговорио је на то питање за Вечерњи лист.
"Један од начина је да се погледа историја: ако се јак цунами догодио прије 500 година, постоји шанса да се догоди поново. Најјачи цунами у Јадрану забиљежен је 30. јула 1627. године на полуострву Гаргано, на италијанској обали насупрот Сплиту. Процјењује се да је тадашњи талас био висок око десет метара, а висина се мјери од дна до врха таласа. Још један значајан цунами био је 1667. године, у вријеме чувеног дубровачког земљотреса, о којем постоје бројни записи иако тада није било мјерења. Висина тог цунамија износила је око шест метара. То нису мали цунамији."
"Имамо мјерења из посљедњих стотину година, помоћу мареографа - уређаја за мјерење нивоа мора. Највећи цунами који смо забиљежили у том периоду био је 1979. године, када се десио црногорски земљотрес. Талас је био висок око пола метра, али гледајући локално, показало се да је на неким мјестима био знатно јачи, посебно у Бококоторском заливу, гдје је неколико људи погинуло. То је типично за цунамије - могу бити локализовани, јаки на једном мјесту, а да на другом потпуно изостану. То зависи од облика обале и морског дна, који узрокују ломљење и рефлексију таласа."
"Други начин је статистички приступ: анализирају се потреси и њихови повратни периоди, а затим се помоћу математичких модела процјењује какав би цунами могао да настане у случају најјачих земљотреса. У једној италијанској студији из 2007. описано је како се то ради. Гледа се карта изворишних зона, идентификују се најјачи могући потреси, и помоћу модела израчунава се колико би јак цунами могао да настане. Тако су дошли до закључка да би се у дубровачком подручју, гдје је могућ земљотрес магнитуде 7,5 са веома дугим повратним периодом (и више од 1.000 година), могао догодити цунами висине око десет метара (амплитуда око пет метара)."
"Дакле, према обје основе - историјској и моделима - максимални цунами који се може очекивати у Јадрану је висине до 10 метара. То није као цунамији у Пацифику или Индијском океану који могу достићи 30 метара, али свакако није ни занемарљиво", рекао је угледни стручњак.
