Ана Мекстенхоуп упознала је свог супруга из Нигерије када је он био на пропутовању са пријатељима по Западној Србији. Прво су се дописивали, дружили а потом ступили у везу. Из њихове љубави родиле су се три дјевојчице.
Ана и њен садашњи супруг упознали су се сасвим случајно, пре 11 година, када је био на путовању кроз западну Србију са својим пријатељима.
– Дио живота провео у Великој Британији, дио у Нигерији, дио школовања у једној и другој земљи. Путем пријатеља је сазнао за Србију и свидјела му се Србија наравно. Са својим пријатељима је долазио, посјећивао и једном приликом смо се сусрели, али наравно то је на почетку било само пријатељство, дописивање порукама, није слутило ништа да ће се развити у везу – прича Ана.
Међутим, живот пише романе и након двије године забављања, вјенчали су се, а убрзо након, њихову љубав крунисала је беба.
“Било је предрасуда, противљења”
Истиче да негативни коментари нису изостали кад је рекла да планира породицу са њим.
– Било је свега, било је и неких непријатних ситуација, било је осуде, било је предрасуда, било је противљења, онако оштрог противљења – рекла је Ана и додала да су је ти коментари итекако погађали:
– Било је баш тешко, на моменте баш тешко. Али изборила сам се – рекла је.
Истиче да је њен супруг доста прихваћенији сада, него прије 10 година када су се упознали.
– Сада ми се чини да су људи навикли. Прије 10 година је то било мало другачије, кад смо се нас двоје упознали. Сада су већ, мислим, људи навикли, сад већ има и спортиста. Оно што је занимљиво, обично кад ме сретну људи мисле да је он фудбалер или кошаркаш – прича Ана.
Кћерке причају српски
Ана и њен супруг, са три кћерке, иначе живе у Ужицу. Али, због природе посла њеног супруга, он често мора да путује за Лондон.
– Па с једне стране Ужице је мањи град, па се онда лакше функционише са троје дјеце и послом. Иду у њихове школе, вртиће и све ове додатне активности, а имамо и бака-сервис, дека-сервис, тако да овде није страшно. Тата недостаје наравно, али овдје није лоше – каже Ана.
– Оне за сад српски знају, пошто је одлучено да им српски буде матерњи језик, јер је мало теже савладати га, а енглески ће научити. Нагињемо и ка томе да их и крстимо у цркви – рекла је.
“Вољела бих да их одведем у Нигерију”
О нигеријској култури, Ана каже да не знају још увијек довољно.
– Вољела бих да их одведем. Планирали смо да их водимо доље у постојбину. Да објасним, његови пријатељи, фамилија, званично и не признају Нигерију као своју постојбину, већ Биафру. Јер су они заправо Ибо народ, тренутно најмногољуднији народ у самој држави Нигерији. Имају свој језик, своју културу, своју традицију. Тако да би било лијепо да одемо заједно сви доље, да на лицу мјеста упознају то све – рекла је Ана гостујући на ТВ Прва.
