Само прошле године било је више од 1. 200 контрадиверзионих прегледа због дојава о бомбама у Србији. Ивана Рамић, судија Вишег суда у Београду истиче да је највјероватније у највећем броју случајева у питању кривично дјело изазивање панике и нереда. Наводи да је за то дјело прописана казна затвора од три мјесеца до три године. Рамићева каже и да је до сада до суда дошло само дојављивање о бомби од стране појединца.
Почело је прошле године са дојавама о постављеним бомбама на летовима за Русију. Потом су слиједиле школе, тржни центри, мостови и поједине јавне институције у Србији. Затим је хакован катастар, па је на неко вријеме све утихнуло.
Талас дојава о бомбама је и ових дана. Сада су на мети основне школе, а у уторак је евакуисана зграда РТС-а и Јавни сервис Војводине.
Ивана Рамић је гостујући у Београдској хроници објаснила да се пред Вишим судом у Београду воде кривични поступци за та кривична дјела уколико су учињени путем рачунарских мрежа, рачунарских система, односно друштвених мрежа и електронске поште.
Уколико то није случај, ако је такво дјело учињено телефоном, можда писмом или на неки други начин, да није у питању рачунарски систем, онда је то суђење за та кривична дјела у надлежности основних судова, који су у мјесту надлежности према мјесту извршења кривичног дјела.
У највећем броју кривично дјело изазивања панике и нереда
У прошлој години је било више од 1. 200 контрадиверзионих прегледа због дојава о бомбама у Србији.
Рамићева оцјењује да је највјероватније у највећем броју случајева у питању кривично дјело изазивање панике и нереда.
Указује да је кривично дјело тероризма комплексније. Тада је, истиче, неопходно да се током поступка утврди и докаже да је учинилац инкриминисане радње предузимао у намјери да озбиљно застраши становништво или да државу Србију, страну државу или међународну организацију принуди на нешто учинити, нарушити уколико то доведе до озбиљног угрожавања уставног уређења, економског система, политичког система, и слично.
И у том смислу, тада инкриминисане радње могу бити, између осталог, отмица, узимање талаца, отмица ваздухоплова или брода или неког другог средства превоза
"Ми па имамо пет ставки, уколико су све испуњене, значи дошло је до панике, то је нешто што се наравно цијени у сваком конкретном случају. Да би ово кривично дјело постојало, односно да би учинилац који је идентификован као сумњиво лице био оглашен кривим, неопходно је да се утврди да је износио или проносио лажне вести или тврдње које су довеле, које су изазвале панику или теже нарушавање јавног реда и мира", прецизирала је судија.
Истиче да засигурно, уколико долази до евакуације зграде, посебно када су у питању сензибилне категорије, дјеца, то код њих изазове много више страха и панике и узнемирености, код њихових родитеља, наставника и професора.
"Тако да то је нешто што се цијени.У сваком конкретном случају, али овде можемо, ја мислим, засигурно говорити о изазваној паници", наглашава Рамићева.
Које су казне и колико се води поступака
Наводи да је за кривично дјело изазивања панике и нереда, прописана казна затвора је од три мјесеца до три године.
"Оно чиме се мора прије свега руководити је тај распон казне, од минималне до максимално прописане. И засигурно никада, колико год постоје неке отежавајуће околности на страни учиниоца, не може га осудити на казну изнад прописаног максимума. Значи, не може у овом случају дати четири године", прецизирала је Рамићева.
Такође, указује уколико постоје особите олакшавајуће околности, може се ублажити казна и изрећи испод законом прописаног минимума.
Виши суд у Београду је имао 15 поступака за кривична дјела изазивања панике и нереда, али у неком дужем временском периоду.
Како наводи судија, пред посебним одјељењем тог суда, такође за борбу против организованог криминала, је постојао један поступак, који је најприје квалификован као тероризам, али је у финалу суд био становишта да је у питању угрожавање безбједности ваздушног саобраћаја.
"И ту је утврђено да је учинилац био у неурачунљивом стању, тако да по самом закону се не може судити на конвенционалну казну, већ му је изречена мјера безбједности и психијатријског лијечења. Недавно је постала правноснажна пресуда за упућивање пријетњи да ће се употребити бомба. И изречена је учиниоцу условна пресуда шест мјесеци до три године", рекла је Рамићева.
Каже и да су, све што је до сада дошло до суда, били појединачни случајеви, упућење, пријетње, односно дојављивање стране појединца.
