Влада Србије недавно је укинула Уредбу о критеријумима за додјелу подстицаја послодавцима који запошљавају новонастањена лица у Србији, изазвавши бурну реакцију ИТ заједнице.
Циљ ове Уредбе, која је донијета 2022. године, био је да се подстакне запошљавање висококвалификованих стручњака из иностранства за којима постоји дефицит на домаћем тржишту рада, а ИТ сектор био је један од њих.
Право на подстицај имали су послодавци у Србији који су запошљавали странце који у претходне двије године од закључења уговора о раду нису боравили више од 180 дана у Србији, и који су били запослени на неодређено вријеме са платом од најмање 300.000 динара мјесечно.
То што су се представници ИТ заједнице највише пронашли као погођени након укидања ове уредбе није чудно, јер према подацима Републичког завода за статистику, управо ИТ сектор биљежи највише просјечне зараде у земљи. У марту ове године, просјечна нето плата програмера износила је 310.417 динара, а цјелокупног ИТ сектора око 251.000 динара.
Влада је укидање ове уредбе образложила тврдњом да је повећан број послодаваца који се пријављују за субвенције, као и број новонастањених лица, пише Данас.
ИТ заједница, међутим, оштро критикује начин на који је ова одлука донесена – без најаве, консултација или прелазног периода, што, како истичу, озбиљно ремети пословне планове фирми које су те олакшице већ урачунале у своје буџете.
Забринутост у сектору расте, јер многи упозоравају да би укидање подстицаја могло довести до премјештања страних стручњака у друге земље, па чак и до одласка страних ИТ компанија из Србије.
С друге стране, дио аналитичара сматра да ниједна подстицајна мјера не може трајати заувијек и да би фокус државе требало да буде на развоју кадрова, предвидивом пореском окружењу и стабилним законима о раду.
Одлука долази у тренутку када ИТ сектор представља један од најјачих стубова домаће економије: укупни извоз ИКТ услуга у 2024. години достигао је рекордних 4,133 милијарде евра, што је раст од 20 одсто у односу на 2023. годину.
Прва је на укидање уредбе реаговала Српска ИТ асоцијација која је поручила да укидање подстицаја без најаве угрожава пословање и повјерење инвеститора. Директор Српске ИТ асоцијације Марко Вучетић рекао је за Данас да оваква одлука може имати озбиљне посљедице по цјелокупно ИТ тржиште и репутацију Србије као технолошког центра у региону.
„Када је Србија почела да се позиционира као ИТ хаб, држава је препознала које мјере мора да спроведе како би привукла стране компаније и омогућила им да запосле високообразоване и, слободно могу да кажем, висококвалитетне стручњаке“, навео је Вучетић.
Једна од кључних мјера била је уредба којом су омогућене пореске олакшице за новонастањена лица, односно стручњаке који долазе да раде у Србији, додао је саговорник београдског листа. Ова уредба, према ријечима Вучетића, имала је снажан ефекат.
„Компаније су правиле стратешке финансијске анализе и закључиле да им је Србија исплативија од, рецимо, Румуније или Бугарске. Захваљујући тој уредби Србија је озбиљно закорачила на глобалну мапу земаља са перспективним ИТ тржиштем“, рекао је Вучетић.
Према Вучетићевим ријечима, од укупног броја компанија у њиховој асоцијацији ову мјеру државе користи око 25 одсто, док се пореске олакшице тренутно траже за око 1.450 стручњака.
„Наша радна група се не бави само овом уредбом, већ и ширим пореским питањима, али укидање ове конкретне уредбе без икакве најаве или консултације са привредом изазвало је озбиљну забринутост. Наиме, све те компаније су те подстицаје већ урачунале у своје финансијске планове и то је сада проблем“, указао је Вучетић.
Упозорио је и на двије могуће посљедице због укидања ове уредбе: премјештање стручњака и повлачење инвеститора.
Како је објаснио, од 1.450 стручњака (само у оквиру њихове асоцијације) велики дио би могао да буде премјештен на друга тржишта, која су, наводи, без ових подстицаја које је Србија до сада имала, можда чак и повољнија него српско тржиште.
„Углавном су то земље ЕУ у окружењу које имају добар порески систем, а самим тим што су у ЕУ и повољну администрацију“, рекао је Вучетић.
Други сценарио, којег назива „црни“, који би могао да се догоди након укидања ове уредбе јесте губитак повјерења инвеститора и њихов одлазак из Србије.
Вучетић је нагласио да ИТ компаније планирају своје активности на период од пет или више година, те да је стабилност пореског система кључна за њихово пословање.
И бивши директор Иницијативе „Дигитална Србија“ Небојша Бјелотомић сматра да је одлука о укидању ове уредбе донесена превише нагло.
„Разумијем да је та уредба оптерећење за буџет, али требало је најавити раније да се укида како би компаније могле да планирају. Бизнис мора бити предвидив, то је суштина сваког бизниса, па и ИТ-ја“, рекао је Бјелотомић.
