Слобода кретања унутар Европске уније можда још није потпуно мртва, али ни тај тренутак није више далеко.
Посљедња која је томе допринијела је Пољска, која је у понедјељак увела привремене граничне контроле с Њемачком и Литванијом како би се борила против илегалних миграција.
Одлука је изнуђена јер су граничне контроле с Њемачком биле одговор Берлину који контролише границе с Пољском од јесени 2023, а почетком маја је влада Фридриха Мерца додатно пооштрила те контроле, одбијајући улазак мигрантима чак и ако траже азил.
Било је то превише чак и за проевропског пољског премијера Доналда Туска, који је на састанку с низоземским премијером Диком Шофом најавио да ће „гранични прелази с Њемачком бити покривени начелом критичне инфраструктуре“ те да службеници граничне страже и полиције имају „јасне наредбе да одлучно реагују“ на покушаје ометања контрола. Туск је назначио да ће се лажно представљање и ометање државних службеника строго кажњавати: „Примијенићемо одговарајуће мјере, а то ће укључивати новчане казне, а ако буде потребно, и директну принуду и притвор“. Додао је да размјери нису велики, али да треба поштовати чињеницу да ће Пољска „ефикасно провјерити сваки такав случај“.
Ситуација је ескалирала када су Нијемци вратили у Пољску тројицу Сомалијааца који су се почетком маја успјели докопати Франкфурта на Одри, али не задуго. Иако је Управни суд у Берлину пресудио да Сомалијци смију остати док се не ријеше њихови захтјеви за азил, враћени су у Пољску јер су одатле ушли у Њемачку. Пољска десница одмах је дигла узбуну и Туск је морао да реагује.
Пољска је сада дванаеста од 29 земаља шенгенског простора која је увела граничне контроле. Њемачке власти подржале су одлуку, а према ријечима канцелара Мерца, откако се та пракса спроводи, број тражилаца азила у Њемачкој се знатно смањио. Сличне разлоге наводе и у Варшави.
„Овом привременом мјером желимо ограничити и смањити неконтролисани транзит миграната у оба смјера. Њемачку страну сам већ у марту упозорио и више пута разговарао о томе с новим канцеларом“, изјавио је пољски премијер.
Досадашњи стрпљив став његове земље према једностраним контролама више се не може одржати јер се сада, према промијењеној пракси, људи враћају у Пољску, тврди Туск.
Постоји и унутрашњополитички разлог наиме, миграциона политика била је централна тема тамошње предсједничке кампање. Побједа десног националисте Карола Навроцког, који је тражио строже контроле на граници с Њемачком, била је тежак ударац за Тускову владу, подсјетио је Дојче Веле.
Меркел “боцнула” Мерца
У Њемачкој је поновно увођење пољске контроле на заједничкој граници изазвало критике опозиционих личности, пословних и полицијских синдиката. За ситуацију која узрокује тешкоће првенствено становницима и предузећима на пограничном подручју окривљује се влада хришћанско-демократског канцелара Фридриха Мерца и њене једностране акције. Међутим, Александер Добриндт, њемачки министар унутрашњих послова, похвалио је пољско увођење граничних контрола с Њемачком и Литванијом.
“Оне су важан корак у нашим заједничким напорима против илегалних миграција и зато је то корак који очигледно поздрављамо“, рекао је Добриндт у понедјељак увече.
И док се власти у Пољској и Њемачкој слажу око суспензије шенгенских правила, очекиване критике стигле су из Зелених и дијела СПЂа, али и од – Ангеле Меркел. Дугогодишња канцеларка, уз напомену да и она сматра да се илегална миграција мора ограничити, нагласила је да се о томе “мора размишљати на европском нивоу“. Тако је боцнула Мерца, с којим је у дугогодишњој завади – да не употријебимо неку грубљу ријеч.
На ту критику реаговао је канцелар Мерц. У једној телевизијској емисији напоменуо је да његова влада тренутно “мора ријешити неколико проблема који су настали у посљедњих десет година“, мислећи на проблеме које је Ангела Меркел изазвала својом политиком према избјеглицама у љето 2015. године. Потом је додао: “Покушавамо се придржавати европског права. Али, док год је европско право о азилу нефункционално, морамо имати право да сами штитимо своје границе“.
Правила и политичка превирања
Члан 25. Шенгенског закона државама омогућава привремено поновно увођење контрола на унутрашњим границама, али само на десет дана, ад хоц и потпуно самостално, и то ако постоји непосредна пријетња, на примјер сумња на терористички напад. Али, контроле на баварској граници с Аустријом на снази су од јесени 2015. године. Данска је службено поновно увела контроле на својој граници с Њемачком прије осам година.
Проблеми и унутар владајуће коалиције
Осим с вањским границама, Доналд Туск има проблеме и унутар владајуће коалиције. Политичку сцену у Пољској затресло је откриће да је прошлог четвртка Шимон Холовнија, предсједник парламента (маршал Сејма – пољски пандан Гордану Јандроковићу) и странке Пољска 2050, у тајности, и то усред ноћи, посјетио приватни стан Адама Бјелана, једног од главних ПиС-ових посланика у Европском парламенту. Састанак се одржао прије поноћи, а касније је, према наводима фоторепортера редакције Факт, Бјеланов стан посјетио и челник ПиС-а Јарослав Качињски. Касноноћном састанку присуствовао је и сенатор ПСЛ-а и потпредсједник Сената Михал Камиńски, бивши политичар ПиС-а.
Процурило је да се разговарало о рушењу Туска и повратку ПиС-а на власт, а Холовнија би за издају остао на челу Сејма. Он је написао да су то неистине, а опозицију посјећује усред ноћи у њиховим становима „јер му је пребукиран распоред“.
„Чврсто вјерујем да – посебно у овим временима – политичари различитих увјерења треба међусобно да разговарају, иначе ћемо се међусобно поубијати. Сматрам то нормом, а не изузетком и наставићу да се тако понашам као предсједник Сејма“, послије је морализовао Холовнија – иако сви знају да је муљатор.
Грађанска коалиција, Трећи пут и Нова љевица имају 248 мандата у 460-чланом Сејму. Када би 32 посланика Пољске 2050 промијенила страну, пала би Туска влада. Зато је Туск одлучио да пређе преко свега и написао на Фејсбуку: „Озбиљно сам шватио објашњења и изјаву Шимона Холовније на данашњем састанку челника коалиције. Влада има стабилну већину“.
