Европа мора брзо да реагује како би се суочила с екстремним врућинама јер температуре далеко премашују 40 степени, а у наредним данима предвиђа се на хиљаде смртних случајева као посљедица топлотног таласа.
Јужна Европа је на удару снажног топлотног таласа са температурама које достижу чак 46 степени Целзијуса у шпанској регији Хуелва што представља нови национални рекорд за јун. У исто вријеме, Италија, Грчка, Португал и Западни Балкан такође се суочавају с екстремним температурама, пожарима и људским жртвама.
Стручњак Свјетске здравствене организације (СЗО) издао је у понедјељак озбиљно упозорење, позивајући на брже мјере како би се спријечиле десетине хиљада “непотребних смрти”.
"Више није питање да ли ћемо имати топлотни талас, већ колико њих ћемо доживјети ове године и колико ће трајати", рекла је Марисол Иглесиас Гонзалес из Одјељења за климатске промјене и здравље СЗО у Бону.
Хрватска међу најугроженијима
Говорећи о броју људи који би могли бити у опасности, Пјер Масело из Лондонске школе за хигијену и тропску медицину изјавио је за "Политико" да би овај топлотни талас могао да изазове више од 4.500 додатних смртних случајева између 30. јуна и 3. јула.
Земље које би могле да имају највећу стопу додатне смртности су Италија, Хрватска, Словенија и Луксембург, рекао је он, преноси "Телеграф".
"Најгори дани вјероватно ће бити уторак и сриједа", додао је.
Топлотни таласи годишње односе више од 175.000 живота у европском региону СЗО – од Исланда до Русије.
У великој студији коју је Масело коаутор, а која је објављена у јануару и обухватила 854 европска града, упозорава се да ће број смртних случајева усљед врућина драстично порасти уколико се не да приоритет значајним мјерама прилагођавања климатским промјенама.
СЗО је у понедјељак поновила да климатске промјене, подстакнуте сагоријевањем фосилних горива, значе да ће топлотни таласи постајати чешћи, опаснији и интензивнији, што ће довести до тежих болести и већег броја смртних исхода.
Скоро двије трећине шпанских градова добило је упозорења о здравственом ризику, укључујући 804 града који су на највишем нивоу приправности, према подацима националне метеоролошке агенције Аемет. Портпарол је изјавио да се у цијелој земљи очекује интензивна врућина до 3. јула. Упозорења су такође на снази у Француској, Италији, Португалу и Грчкој.
Грчка влада је такође издала упозорења о загађењу ваздуха због пожара који су захватили обалне градове у близини Атине. У међувремену, више од 50.000 људи евакуисано је у Турској, првенствено због пожара у близини Измира. У Албанији је између недјеље и понедјељка пријављено 26 шумских пожара, док су у Србији метеоролози саопштили да је прошли четвртак био најтоплији дан откад постоје мјерења – од 19. вијека.
СЗО савјетује људима да се хидрирају, да избјегавају подневну врућину и да домове одржавају хладним. Ово посебно важи за рањиве групе, укључујући старије особе, дјецу, раднике на отвореном, труднице и особе са хроничним здравственим проблемима. Људи који узимају лијекове попут антидепресива или лијекова за притисак такође би требало да буду опрезни, изјавила је Иглесиас Гонзалес, јер ти лијекови могу утицати на способност тијела да регулише температуру.
Смјернице за владе
Међутим, како наводи "Политико", није ријеч само о реаговању када топлотни таласи наступе, већ и о бољој припремљености уопште, поручују из СЗО.
У истраживању из 2022. године, само 21 од 57 земаља у европском региону СЗО извијестило је да има национални акциони план за здравље у случају врућине. Од тога, 14 земаља је чланица ЕУ.
Од кључних препорука СЗО, најчешће се спроводе правовремени системи упозоравања и кампање информисања. Међутим, земље заостају када је ријеч о припреми својих здравствених система и спречавању изложености топлоти бољим урбанистичким планирањем, истиче Иглесиас Гонзалес.
СЗО ће наредне године издати нове ажуриране смјернице за владе, укључујући савјете о стратегијама “хлађења усмјереним на људе” на урбаном и регионалном нивоу, како би се људи заштитили од врућина, додала је.
