Попис становништва

Муслимани више нису већина у Албанији

  • Извор: Индекс
  • 09.07.2025. 10:38

Попис становништва из 2023. показао је да муслимани више не чине већину грађана Албаније, први пут у више од два вијека.

Према том посљедњем попису становника, муслимана је сада 45,7 одсто, чиме су први пут у дугој историји пали испод половине укупне популације. Број муслимана у односу на попис 2011. године пао је за више од 30 одсто.

Треба споменути и да је попису из 2023. бекташа муслимана је 4,8 одсто, али они се на попису воде као засебна религијска група. Бекташи су припадници хетеродоксног исламског реда суфијског поријекла, који потиче из 13. вијека, а у Албанији се сматрају посебном религијском групом иако се историјски темеље на шијитско-исламској традицији.

Хришћана је на попису 15.6 одсто, од тога 8,4 одсто католика и 7,2 одсто православаца. Вјерника без деноминације је 13,8 одсто, а атеиста 3,6 одсто, преноси Индекс.

Овај значајан демографски помак означава историјски тренутак за вјерску структуру земље, која је деценијама била нестабилна.

Демографске промјене узроковане исељавањем

Према извјештају "Turkiye Today", Албанија је у посљедњих 10 година изгубила око 15 одсто становништва, углавном због масовног исељавања и пада наталитета. Аналитичари то повезују с недостатком перспективе за младе, који све чешће траже посао у иностранству.

Историјски гледано, Албанија је у својим почецима била католичка земља, након римских освајања. Статус муслиманске земље добија тек у 15. вијеку, доласком Османлијског Царства. Због географске близине и јаких веза с Грчком, гд‌је многи Албанци раде и говоре грчки, православно хришћанство је у посљедњим деценијама поновно у порасту.

Велику улогу у садашњој вјерској структури игра и историја 20. вијека. Након Другог свјетског рата Албанија је постала комунистичка држава у којој је практиковање вјере било забрањено готово 50 година, све до повратка демократије након избора 1992. године.

Након НАТО бомбардовања Југославије 1999. око пола милиона етничких Албанаца одселило је на Косово, што је додатно оптеретило ионако крхку албанску привреду. Иако је земља у сљедећој деценији доживјела привредни раст, и даље спада међу најсиромашније у Европи, а главни разлози су висока незапосленост и корупција, која одвраћа стране улагаче.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: