Рат између Израела и Ирана за сада не прелази на друге државе.
Али, поставља се питање шта ако овај сукоб додатно ескалира и прошири се ван ових земаља?
ББЦ је описао неке од најгорих могућих сценарија.
Укључивање Америке
Иран је увјерен да су Сједињене Америчке Државе одобриле или барем прешутно подржале израелски напад, упркос америчким порицањима. Ова држава је у могућности да широм Блиског истока нападне Америку, циљајући нпр. њене кампове специјализованих снага у Ираку, војне базе и дипломатске мисије.
Милитантне групе Хамас и Хезболах, које се сматрају иранским прокси групама, можда јесу ослабљене, али њихови припадници у Ираку су наоружани и нетакнути. Прибојавајући се таквих напада, САД су повукле дио свог особља. Упозориле су Иран на посљедице ако нападне америчке циљеве.
Шта би се могло догодити ако амерички држављанин буде убијен у нпр. Тел Авиву или негдје друго? Амерички предсједник Доналд Трамп би могао бити присиљен дјеловати. За израелског премијера Бењамина Нетанјахуа се дуго сматра да жели увући САД како би му помогле у поразу Ирана.
Војни аналитичари су при ставу да само Америка има бомбардере и бомбе за уништавање бункера, а које могу продријети у најдубље иранске нуклеарне објекте, посебно у граду Фордову. Трамп је својим присталицама обећао да неће започињати тзв. вјечне ратове на Блиском истоку. Но, многи његови републиканци подржавају израелску владу и њен став да је дошло вријеме да се промијени режим у Техерану.
Ако би САД постале активни учесник овог рата, то би била огромна ескалација с дугим, потенцијално разорним посљедицама.
Укључивање заливских држава
Уколико Иран не успије довољно наштетити војним и другим циљевима у Израелу, увијек има могућност покренути ракетне нападе на лакше циљеве у заливским државама, првенствено оним за које вјерује да су годинама помагале и подржавале његове непријатеље.
У овом дијелу свијета постоји много енергетских и инфраструктурних циљева. За напоменути је на то да је Иран оптужен за напад на саудијска нафтна поља 2019, а да су јеменски Хути, које подржава Иран, 2022. напали циљеве у Уједињеним Арапским Емиратима. Касније се догодило својеврсно помирење између Ирана и појединих земаља у регији.
Но, те земље су оне у којима се налазе америчке базе. Неке од тих земаља су прошле године дискретно помогле у одбрани Израела од иранског ракетног напада. Ако би Залив био нападнут, онда би могао тражити од САД и Израела да га бране.
Неуспјех Израела да уништи иранске нуклеарне капацитете
Шта ако израелски напад не успије? Шта ако су иранска нуклеарна постројења добро заштићена? Шта ако не буде уништен ирански обогаћени уранијум, за који се сматра да је скривен у тајним рудницима?
Израелци јесу убили неколико иранских научника за нуклеарну енергију, али ниједна бомба, како пише ББЦ, не може уништити иранско знање и стручност.
Надаље, шта ако израелски напади наведу Иранце на трку за нуклеарним капацитетима, закључивши да је то једини начин да се бране? Шта ако иранско ново војно заповједништво буде тврдоглавије и мање опрезно од својих убијених претходника? То би у најмању руку могло присилити Израел да настави с нападима, гурајући регију у непрекидне нападе и контранападе.
Глобални економски шок
Нафта је већ скупља због рата између Израела и Ирана. Шта би се догодило ако би Иран покушао блокирати Хормушки мореуз, додатно ограничавајући проток нафте? Шта ако Хути удвоструче напоре у нападима на бродове не Црном мору? За подсјетити је и на то да је тешко процијенити колико су Хути спремни ризиковати.
Широм свијета су цијене већ високе. Раст цијене нафте би повећао инфлацију која је већ подстакнута због Трампове царинске политике. Како пише ББЦ, једини који би профитирао од растућих цијена нафте био би руски предсједник Владимир Путин. Додатне милијарде од руске нафте значиле би и могућност наставка финансирања сукоба у Украјини.
Вакуум усљед пада иранског режима
Шта уколико Израел успије изазвати пад иранског режима? Нетанјаху тврди да му је примарни циљ уништити иранске нуклеарне капацитете, али је јуче изјавио да је шири циљ срушити режим.
Ако би се то догодило, онда би се то свидјело некима у регији. Но, да ли би пад режима узроковао политички вакуум у Ирану, да ли би избио грађански рат?
Још су свјежа сјећања на пад режима у Ираку и Либији, пише ББЦ.
