Партија европских социјалиста (ПЕС) изабрала је Николаса Шмита као главног кандидата за европске изборе, и то у периоду забринутости због раста крајње деснице.
Николас Шмит је актуелни европски комесар за радна мјеста и социјална права. Он је задобио повјерење на конгресу Европске народне партије у Риму. Седамдесетогодишњи политичар није имао противкандидата и његово име је било једино које је номиновано, пише Еуроњуз.
"Нећемо дозволити да Европа крене путем суровости и социјалне репресије као што се то догодило током финансијских криза. Ово је главни аргумент, због тога желимо да побиједимо на овим изборима, заједно, у свих 27 земаља чланица" рекао је Шмит окупљенима у центру Ла Новола, у предграђу Рима, док је био на бини са младим активистима.
Додао је да жели да гласачи знају да ће социјалдемократе наставити да се боре за све грађане и да ће поштовати своје обавезе и обећања.
Шмиту сада предстоји супротстављање његовој актуелној шефици у Европској комисији Урсули фон дер Лајен, која је водећи кандидат Европске народне партије.
Оба кандидата су дио такозваног система "Спитзенкандидатен", који предвиђа да би партије које учествују на изборима за Европски парламент требало да изаберу главне кандидате за шефа Европске комисије, најмоћније и најутицајније институције у блоку. Неке групе прате тај образац, док су неке изабрале да га игноришу.
Међутим, предстојећа изборна трка ће бити веома неуједначена: Урсула фон дер Лајен је неспорни фаворит захваљујући снажној репутацији коју је изградила током првог мандата на челу Комисије.
Она је са тог мјеста ширила реформске политике да би се борила са климатским промјенама, пандемијом ковида, кризом због сукоба у Украјини, енергетском кризом и асертивним понашањем Кине, преноси Еуроњуз. Шмит је био "тих" од када је стигао у Брисел 2019. године и од када га је Урсула фон дер Лајен задужила за послове социјалних права.
Међу његовим најпознатијим пројектима је покретање програма у вриједности од 100 милијарди евра за шеме скраћеног радног времена током карантина због вируса корона и директива да се минималне зараде поставе на адекватне нивое. Његов приједлог за побољшање услова радника на платформама као што су Убер, Деливероо и Глово тренутно је "заглављен" у преговорима међу државама чланицама и близу тога је да буде скрајнут.
Шмитов кабинет је један од тимова који надгледају замрзавање европских фондова за Мађарску због недостатака у владавини права. Комесар се суочио и са незадовољством у Европском парламенту након што је извршна власт ослободила средства од 10,2 милијарде евра из кохезионих фондова за Будимпешту, упркос антагонистичком понашању Викотра Орбана и апелима цивилног друштва. Мађарској је и даље ускраћен приступ фондовима за кохезију и опоравак у износу од отприлике 21 милијарду евра.
Говорећи пред познатим политичарима из редова ПЕС као што су Олаф Шолц, Педро Санчез, Антонио Коста и Мете Фредериксен, Шмит је покушао да изгради своју базу моћи и обећао је да ће бранити основне вриједности и приоритете партије: права радника, једнакост полова, климатску акцију и социјалну правду.
"Ми смо покрет који се бори против несигурности, нарочито се боримо за животе и послове младих људи. Борићемо се и за Зелени договор", рекао је он.
Ипак, Шмит практично нема шансе да дође на чело Комисије. Предвиђа се да ће група Социјалисти и демократе у Европском парламенту, чији је ПЕС дио, завршити на другом мјесту на јунским изборима.
Најновија процјена "Europe Elects“ показује значајну разлику између C&D за које се предвиђа се да ће са 154 мјеста, колико су освојили 2019. године, пасти на око 140, и ЕПП, за које се предвиђа да ће од тадашњих 182 имати 180.
Упитан о великој разлици у препознатљивости између њега и Урсуле фон дер Лајен, Шмит је рекао да има велико поштовање према предсједници ЕК, али је инсистирао на томе да су и он и она кандидати.
"Видјећемо. Кампања ће почети и онда позивам све да дају свој суд", рекао је Шмит.
Оно што још више брине социјалисте јесте снажан успон крајње деснице и екстремно десничарских партија, што ће окренути прилике ка конзервативним идејама и даље од онога што они фаворизују.
Током првог мандата Урсуле фон дер Лајен, велика коалиција између ЕПП C&D и либерала из "Обновимо Европу" је омогућила инструменте за унапређење далекосежних и амбициозних приједлога за убрзање транзиције ка климатској неутралности, ношење са инцидентима у дигиталном свијету, за реформу политике миграција и азила, обезбјеђивање сталне подршке Украјини, повећање домаће производње најсавременије технологије и смањење зависности од непоузданих добављача као што су Русија и Кина.
Али прошле године почеле су турбуленције у великој коалицији, након што је ЕПП у већој мјери заузела конфронтирајући став према Зеленом договору, једној од главних иницијатива Урсуле фон дер Лајен. Критике су биле усмјерене на то да је већи дио законодавства које предвиђа смањење емисије штетних гасова створио прекомјерну бирократију за приватни сектор, отежао инвестирање и повећао ризик од губитка конкурентности.
Оштра борба између Закона о обнови природе оголила је напетост између конзервативаца и социјалиста. Низале су се оптужбе и упирања прстом. Иако је ЕПП на крају изгубио ту борбу, то је омогућило групи да се поново позиционира као партија која заступа бизнис и која подржава фармере. Тај став ЕПП су недавни протести пољопривредника само појачали, преноси Еуроњуз.
Прошлог мјесеца су посланици ЕПП топло дочекали то што је Урсула фон дер Лајен повукла спорни закон о смањењу употребе хемијских пестицида, важног извора емисије азота. То је био први велики пораз у оквиру Зеленог договора.
Као одговор на ову идеолошку промјену, социјалисти су појачали своју реторику, и упозорили су да се ЕПП удаљава од мејнстрим центра и да нормализује тачке разговора екстремне деснице у чисто изборне сврхе. Лидери социјалиста су као доказ за то навели савезе који су склопљени између екстремних десничара и мејнстрим конзервативаца у земљама попут Италије, Шведске и Финске.
У свом говору Шмит је јасно рекао да његова политичка породица неће сарађивати са групом Идентитет и Демократија (ИД), или са Европским конзервативцима и реформистима.
То су групе у Европском парламенту које су у највећој мјери евроскептичне. Затим је позвао ЕПП и либерале да "буду кохерентни сами са собом" и да остану вјерни сопственој историји и европској посвећености, а не да склапају нове савезе.
"Борићемо се против оних који пропагирају мржњу и који дијеле наша друштва, против оних који шире страх и припремају повратак национализма. Нормализација екстремне деснице, на начин који смо видјели у Холандији, опасна је и неодговорна", рекао је Шмит.
Сличну поруку је упутио и Педро Санчез, шпански премијер, који је говорио о "духовима прошлости" који пужу европским институцијама и који "жуде за временима која никад нису постојала".
"Екстремна десница расте широм Европе, на многим мјестима је подржана конвенционалном десницом која имитира њене аргументе у популистичке технике. Душа Европе је угрожена. И још једном, на нама је, социјалним демократама, да се бранимо од те пријетње и да осигурамо да историја настави у правом правцу ", рекао је Санчез на конгресу.
Упркос тешком изазову, социјалисти су се удружили да би повратили своје наслијеђе, тврдећи да су главни политички одговори који су дати на најновије кризе, укључујући фонд за опоравак од 750 милиона евра и заједничку набавку вакцина били инспирисани социјалдемократијом, и наводећи да је на тај начин оправдана ваљаност њихове идеологије.
"Ови избори су кључни за будућност Европе. На нама је да обезбиједимо напредна и фер рјешења за главне изазове који пријете нашим друштвима и нашем народу", рекла је Мете Фредериксен, данска премијерка, алудирајући на кријумчарење миграната, утају пореза и сиромаштво дјеце.
"Наш сљедећи корак је да демонстрирамо како наши циљеви као социјалдемократа иду руку под руку, а тичу се друштвене правде, економске једнакости, зелених амбиција и безбједности", истакла је она.
Избори за Европски парламент биће одржани између 6. и 9. јуна. Око 350 милиона људи у ЕУ има право гласа у 27 држава чланица.
Након избора се очекује да се европски лидери окупе на кључном самиту и да се изаберу личности на водеће функције: предсједника Европске комисије, предсједника Европског савјета и високог представника за спољну и безбједносну политику.
С обзиром на то да је изгледан повољан резултат ЕПП, социјалисти имају за циљ да обезбиједе предсједавање Европским савјетом, а ту функцију тренутно заузима Шарл Мишел, либерални политичар из Белгије.
