Рано јутрос избили су оружани сукоби између Тајланда и Камбоџе, потврдиле су војске обје земље.
Свака страна тврди да је друга започела напад. Ситуација је ескалирала у близини храма Та Моан Том, око 360 километара од Бангкока, гдје су, према саопштењу тајландске војске, камбоџанске снаге отвориле ватру. Са друге стране, бивши камбоџански премијер Хун Сен на Фејсбуку је оптужио Тајланд да је гранатирао двије камбоџанске покрајине.
У размјени ватре, према доступним информацијама, рањена су два тајландска војника, док су, наводи се, камбоџанске снаге користиле ракетне бацаче. Тајландска војска огласила се објавом: “Ф-16 је отворио ватру!”, тврдећи да су уништили двије важне јединице камбоџанске војске.
Истовремено, Камбоџа оптужује Тајланд за бруталну и незакониту војну агресију, позивајући се на кршење међународног права и Повеље УН.
У неколико пограничних подручја борбе још трају. Затворене су школе и сви гранични прелази на тајландској страни. Гувернер провинције Сурин позвао је грађане на склањање у домове и припрему за евакуацију. Истиче се и присуство нагазних мина које су још увијек активне из времена грађанског рата, а које су прошлих седмица већ тешко раниле неколико војника.
Историја сукоба
С обзиром на историју напетости између ове двије земље, међу којима је посебно упамћен сукоб из 2011. који је трајао седам дана и оставио више погинулих, међународна заједница с пажњом посматра развој догађаја.
Ковачевић: Шта би се десило да је којим случајем адвокат ''Вијадукта'' савјетник предсједника Српске
За сада, обје стране оптужују једна другу за кршење суверенитета, док становништво у пограничним зонама проживљава нову епизоду страха и несигурности.
Подсјећамо, те 2011. Тајланд и Камбоџа ушли су у озбиљан оружани сукоб у фебруару због спора око пограничног подручја у близини древног храма Преа Вихеар, који се налази уз саму границу двије државе.
Иако је Међународни суд правде још 1962. додијелио храм Камбоџи, околно подручје остало је предмет неслагања. Сукоби су започели артиљеријском размјеном ватре, а обје стране су окривиле једна другу за почетак напада.
Услиједили су вишедневни окршаји, с десетинама погинулих и рањених, укључујући војнике и цивиле, те масовним евакуацијама становништва с обје стране границе.
Након иницијалних сукоба у фебруару, борбе су поново ескалирале у априлу исте године, овај пут се проширивши на друге тачке дуж границе, укључујући и подручје око храмова Та Моан и Та Крабеy.
Сукоби су укључивали тешку артиљерију, минобацаче и гранате, а забиљежена су и уништавања културне баштине у околини споменутих храмова. Хиљаде цивила биле су присиљене напустити своје домове, а школе и локалне институције затворене су због опасности од напада.
Међународна заједница, укључујући УН и АСЕАН, позвала је на смиривање тензија и мирно рјешавање спора. Упркос дипломатским напорима, ситуација је остала напета још мјесецима, све док се у другој половици године није успоставило крхко примирје.
Сукоб из 2011. године јасно је показао колико су границе у југоисточној Азији и даље осјетљиве теме, посебно када се у њих уплете историјско, културно и национално насљеђе, преноси "Дневно".
