Када су странци објавили водич за мување Српкиња, настала је општа пометња.
У том чланку, Српкиње су описане као жене које спадају у најљепше на свијету и чија атрактивност може да се такмичи са свјетским стандардима љепоте.
Да и те како привлаче пажњу, доказује питање странца које је поставио на платформи Квора.
У жељи да се припреми за забављање са Српкињом, написао је: "Шта треба радити, а шта избјегавати кад си у вези са дјевојком из Србије?".
Услиједили су бројни коментари, а људи су махом писали да су Српкиње усредсређене на породицу. Коментар једног странца такође је привукао велику пажњу:
.webp)
"Радије бих био са дјевојком из Србије, него из било које друге земље на свијету".
Потом су се надовезали и остали мушкарци, који су интелигенцију, атрактивност и самоувјереност истакли као најјаче адуте Српкиња. А онда се укључила једна Ана, која је свим удварачима детаљно објаснила све. Њен одговор који сигурно није очекивао преносимо у цјелости:
"Одговорићу на ово питање јер има много тога да се каже о овој теми. Прескочићу тај, досадан, уводни дио 'Свака Српкиња је јединствена и не постоји универзални образац шта Српкиње воле или не воле бла, бла' јер вјерујем да нас обликује култура у којој смо одрасли. Као неко ко је живио у иностранству и излазио са момцима различитог националног поријекла, врло често сам имала озбиљних проблема у вези са културолошким разликама. Могла бих да урадим или кажем нешто што сматрам потпуно безопасним и што би довело до тога да се друга особа озбиљно увриједи или чак наљути на мене.
Ја сам Српкиња. Рођена сам и одрасла у Београду, али доста времена проводим у малом граду на сјеверу земље. Пошто волим да путујем, посјетила сам скоро све европске земље и живјела у Америци и Великој Британији. Забављала сам се са неколико странаца. Излазила сам са момцима из Латинске Америке, САД и Србије, тако да су моја искуства ограничена на те земље. Никада нисам излазила са Британцем, али пошто сам живјела у Лондону скоро шест година, упознала сам и њихову културу и начин живота.
Жељела бих да објасним како српске дјевојке уопште проналазе мушкарце. Била сам корисник неколико различитих сајтова на којима су српске дјевојке откривале своје приче о забављању са српским момцима и са странцима. Оно што сам примијетила из наших дугих разговора је сљедеће:
Српкиње су дефинисале укус о томе какве мушкарце сматрају привлачним. Примијетила сам три групе Српкиња:
1. Прва група, и највећа група међу нама, јесте група српских дама које ће излазити искључиво са Србима. То не значи да су оне националисти, расисти или да не воле друге културе. То значи да се најопуштеније осјећају у присуству српског момка. Године изолације натјерале су нас да створимо, некако, јединствену културу којом само ми можемо разумјети једни друге. Хумор је одличан примјер.
Много волимо да се шалимо, чак и да задиркујемо једни друге, али када покушамо да се шалимо на страном језику и са странцима, људима је то увредљиво и непристојно. Други примјер јесте употреба псовки. У свакодневном говору користимо псовке и не размишљамо превише о томе, али ако почнемо тако да разговарамо са странцима, упадамо у невоље. Дакле, оно што желим да кажем, најбоље је да изађете са неким ко ће разумјети ваш начин размишљања, проблеме са којима се суочавате, начин на који говорите, хумор који користите итд.
2. Друга група међу нама (не толико велика као прва, а ипак већа од треће) јесте група српских дама којима су турски/блискоисточни момци привлачни. 'Представнице' ове групе излазиле су са српским момцима, али су се разочарале и одлучиле да се окрену странцима. Умјесто сређених Западњака воле мужевне, мачо момке који су оличење мушкости.
3. Последња и најмања група, уједно (скоро на ивици егзистенције) јесте група српских дама којима су Западњаци најпривлачнији. Ту групу чине дјевојке које су се, опет, разочарале у српске мушкарце или су се у једном тренутку чак осјетиле издано, али их, с друге стране, не привлаче ни турски ни блискоисточни момци. Постоји и образац који сам примијетила код ове групе дјевојака - дјевојке које воле специфичан језик или културу, излазиће искључиво са момком из те нације. На примјер, дјевојке које уче шпански језик ће највјероватније излазити са момцима из Шпаније. Исто важи и за дјевојке које уче италијански, шведски, холандски итд.
Ту је и група српских дјевојака које су радиле као дадиље у америчким породицама и оне ће најчешће излазити са америчким момцима. Зашто? Зато што су видјеле интеракцију између америчких очева и њихове дјеце и наводе да су амерички мушкарци најбољи очеви и да би вољеле да имају такву породицу.
Ипак, без обзира на то одакле мушкарци долазе или којој групи Српкиња припада, постоје неки универзални савјети које свако може да слиједи како би побољшао однос са Српкињом или једноставно, како би оставио бољи утисак:
Покушајте да будете пријатељски расположени са њеном породицом и да је прихватите. Разумијем да критикујем српске мушкарце због блиских односа с породицом, али истина је да је породица веома важна у српском друштву.
Покушајте да будете фини и повремено јој дајте комплимент. То се, прије свега, односи на српске мушкарце, јер ће и Западњаци и латино-момци врло често давати комплименте својим дамама. Овдје не мислим на љубавно бомбардовање, мислим само на повремене комплименте да покажете да примјећујете колико је посебна. Ако икада примијетите како је њена хаљина лијепа, како је женствена, ако јој коса сјајно мирише и кожа је мека, не устручавајте се да јој то кажете.
Покушајте да будете заштитнички настројени. Нека се осјећа сигурно. Нека буде у стању да се ослони на вас и да може да вам вјерује. Учините је поносном што вас има. Натјерајте је да ужива у вашем друштву.
Ако сте интровертни, можда ће вам бити тешко. Српкиње имају велику породицу, велики број пријатеља, безброј познаника… Рачунајте на то да ће вас, ако живите у иностранству, њени пријатељи и рођаци вјероватно често посјећивати. Опет, ако сте интровертни, српско вјенчање може да личи на сцену пакла, али опет би било лијепо да то, некако, прихватите.
Врло је вјероватно да ће имати одличне друштвене вјештине, што значи да ће имати велику способност да врло лако склапа нова пријатељства. Посљедња вјештина се показала корисном посебно када сте сами у страној земљи и морате да 'почнете из почетка'. То је један од разлога зашто се српске дјевојке веома лако прилагођавају у новој средини - веома брзо упознају нове људе, проналазе информације које су им потребне, склапају нова пријатељства итд…
Српкиње су страствене и лако почињу да се свађају. Ово говорим јер многи странци вјерују да су Српкиње веома сличне Украјинкама или Рускињама које делују ћутљиве и тихе. Имамо тај медитерански менталитет који нам не дозвољава да ћутимо. Умјесто тога, увек износимо своје мишљење о свакој теми, бучне смо и нисмо послушне.
Ако је питате да ли је геј или бисе**уалка, а она каже да није, онда јој вјерујте и немојте 'инсистирати' да вам 'призна' да је бисе**уална. Дјевојке у Србији врло често ходају држећи се за руке, праве једна другој различите фризуре, стоје веома близу једна другој, гледају друге дјевојке које пролазе, али то нас не чини геј или бисе**уалним.
Нисмо тужне ако се не смијемо 24/7. Покушајте да запамтите ово! У српској култури није типично да се стално смијете и смијете. Ми то доживљавамо као да нешто није у реду са особом. Нарочито се не смијешимо странцима и не поздрављамо све који прођу са 'Добро јутро'. Имајте на уму да ако сте мушкарцац и кажете нешто на улици жени коју не познајете или дјеци на улици, то може да буде погрешно схваћено.
Дакле, ево листе онога што бих вам препоручила да избјегавате када излазите са Српкињом:
Требало би да избјегавате дискусију о абортусу (то се односи и на Американце и на Латиноамериканце). Мислим, наравно да можете, али абортус није толики табу овдје у Србији у поређењу са Америком. Поента је - ако знате како да причате о абортусу, а да не побјесните, онда можете да разговарате о томе. Ако не, онда избјегните ову тему.
Будите опрезни када износите политичке ставове. Србија је на Балкану, што значи да су велике шансе да је можда изгубила чланове породице у недавним ратовима. Ово се не односи само на Српкиње, већ на све Балканке и жене уопште.
Покушајте да разумијете и покажете поштовање, чак и ако се не слажете са њеним ставовима. Ствари које нас јако вријеђају су: ширење лажи историчара (као што српски националисти тврде да су партизани сарађивали са нацистима) и исмијавање породице од људи за које су се некада борили.
Дакле, поента је - Србија је слободна земља, можете да причате шта хоћете, али ако ме увриједите, смијући се нечему што сматрам веома важним, немојте се изненадити кад почнем да вас вријеђам. Не морате да се слажете, али ако желите да имате смислен разговор, покушајте бар да покажете поштовање према онима који су патили да бисмо данас постали слободни.
Препоручила бих вам да не варате жену. Дакле, у српском друштву, ако Српкиња и момак почну да се друже, неће виђати друге људе са стране.
Препоручујем да избјегавате да се виђате са другим људима јер ће Српкиње то схватити као варање. Такође препоручујем да избјегавате и намјерно варање. У Србији немамо оне популарне 'детективске агенције' као на Западу, које ће шпијунирати вашег партнера. Искрено говорећи, немамо ни новца за то. Умјесто тога, имамо 'мрежу пријатеља нашег пријатеља'. Како функционише та мистериозна 'мрежа'?
Па врло једноставно. Ако ваша Српкиња посумња да је варате, онда ће питати своју најбољу другарицу која има пријатеља у Пољској, а та другарица има тетку у Аустралији, а та иста тетка има доброг пријатеља у Паризу који ради у истој туристичкој агенцији у којој путујете са својом љубавницом. А онда ће тај 'добар пријатељ' у Паризу који ради у туристичкој агенцији направити ситан неред, па када ви и ваша љубавница дођете у хотел да се пријавите - ваше резервације ће бити изненађујуће отказане. Ваше авионске карте - отказане. Ваша резервација ресторана - отказана. Све ће бити отказано. Тачка.
Покушајте да не причате много (ово важи само за Американце). Ово је веома тешко објаснити, али примијетила сам да Американци много причају. Није да Срби уопште не причају, само Американци претјерују.
Избјегавајте чудне изразе лица, посебно када разговарате са људима. На примјер, људи оптужују Меланију да је тужна јер се не смије. Лажни осмијеси Србима могу бити 'чудни'. Лако можемо да помислимо да нешто није у реду са вама.
Не будите љубоморни. Ово је Европа и момци и дјевојке имају тенденцију да се друже. Сви имамо много пријатеља супротног пола и то је нормалан дио културе. Такође, дајемо једни другима комплименте и такође се љубимо када се сретнемо на улици. Врло често грлим своје мушке пријатеље без икакве се**уалне конотације. Дакле, ту нема мјеста љубомори јер је таква наша култура", написала је једна Ана, преноси "Мондо".
