У посљедње вријеме, израз супер храна чујемо готово свакодневно - од наслова на интернету, преко етикета у продавницама здраве хране, па све до маркетиншких слогана који обећавају више енергије, бољу пробаву и дуговјечност. Али да ли су сви ти наводно чудесни састојци заиста толико посебни? И шта уопште значи када неку намјерницу назовемо супер храном?
Шта је заправо супер храна?
Супер храна није научно призната категорија, већ термин који се користи за описивање посебно нутритивно богатих намјерница које могу побољшати здрављу и превенцији болести. Оне садрже високе концентрације витамина, минерала, антиоксиданаса, влакана или здравих масти, а често су и нискокалоричне.
Дакле, не постоји "супер" формула коју мора да испуни нека биљка да би добила ту етикету. Али постоји заједничка црта - то су природне, цјеловите намјернице које, када их редовно укључимо у исхрану, могу имати значајан позитиван утицај на наше здравље.
Супер воће
Када помислимо на супер воће, често прво на памет падну егзотичне бобице попут асаи или гоџи. Али истина је да су неке нама много доступније воћке, попут боровница, јагода, вишања и чак трешања, једнако (ако не и више) нутритивно богате. Пуне су антиоксиданаса који штите ћелије од оксидативног стреса и могу помоћи у превенцији срчаних болести и побољшању когнитивних функција.
Авокадо је још један прави херој - богат здравим мастима, влакнима, калијумом и витаминима Ц, К и Е, он делује благотворно на срце, крвне судове, али и здравље очију.
Лиснато зелено поврће попут кеља, спанаћа и руколе спада међу најздравије намјернице које можемо јести. Пуно је витамина А, Ц, К, фолата и влакана, а такође садржи и моћне фитонутријенте који помажу у превенцији канцера.
Ту су и корјенасте звијезде - цвекла, пуна нитрата који побољшавају проток крви и смањују притисак, а могу помоћи и у спортској издржљивости. Црни и бијели лук (посебно ферментисани црни) познати су по алицину, једињењу са снажним антимикробним и антиинфламаторним својствима.
Не треба заборавити ни морске алге као шро су нори, вакаме и келп - богате јодом, гвожђем и калцијумом и могу помоћи у регулацији хормона штитне жлезде.
Житарице које хране тијело и ум
Заборавите на рафинисане угљене хидрате - цјеловите житарице као што су овас, киноа и теф заслужују мјесто на свакодневном менију. Оне су богате влакнима, протеинима и минералима попут магнезијума и гвожђа, а помажу и у регулацији шећера у крви и холестерола.
Овас, на примјер, садржи бета-глукан који је посебно користан за здравље срца, док киноа има свих девет есенцијалних аминокиселина - савршено за биљну исхрану.
Моћни прахови
У модерној исхрани све више користимо супер храну у облику праха: спирулина, моринга, баобаб, какао, па чак и нутритивни квасац. Ови концентровани додаци могу бити одличан начин да обогатимо оброк, али никако не би требало да замјене цјеловиту храну.
На пример, спирулина је богата биљним протеинима и гвожђем, док моринга садржи обиље витамина Б6 и магнезијума - идеално за борбу против стреса, док нутритивни квасац пружа Б12 и цинк - две хранљиве материје које су понекад изазов у биљној исхрани.
Како у пракси убацити супер храну у исхрану?
Не морате правити драстичне промјене. Циљ је разноврсност, а не перфекција. Понекад је довољно да у тањир убаците боровнице, орахе, сјеменке конопље, кељ или спирулину. Све су то намјернице богате нутријентима које могу обогатити вашу свакодневну исхрану. Ево неколико једноставних савјета:
Додајте боровнице у овсену кашу или смути.
Замјените бијели пиринач киноом или булгуром.
Убаците руколу или кељ у сендвиче и салате.
Користите маслиново уље умјесто маргарина.
Умјешајте спирулину или морингу у јутарњи шејк.
Поспите орахе или сјеменке конопље преко оброка за додатне нутријенте.
Права снага је у балансу
Супер храна није резервисана за луксузне маркете нити захтјева посебне режиме. Она је већ ту, на вашој пијаци, или у вашем замрзивачу. Кључ није у једном чудесном састојку, већ у разноврсности, равнотежи и редовном уносу нутритивно богатих биљних намирница, преноси телеграф.