Када температуре премаше тридесети подиок, наш организам улази у режим преживљавања. Свакодневне навике, па и начин исхране, постају важније него што мислимо – јер баш оно што ставимо на тањир може одредити да ли ћемо врућину подносити лакше или теже.
Врућине не утичу само на расположење, већ и на рад унутрашњих органа, циркулацију и хормонску равнотежу. Зато је у љетњем периоду важно прилагодити исхрану — не само да бисмо се расхладили, већ и да бисмо помогли тијелу да лакше функционише.
Намирнице које расхлађују и хране
1. Све што је пуно воде – тијелу прија
Воће и поврће богато водом, попут лубенице, диње, краставца, тиквице и парадајза, не само да хидрира, већ и уноси неопходне витамине и минерале. Лубеница, на примјер, у себи садржи ликопен који чува срце, а краставац освјежава и чисти организам.
2. Јогурт и кисело млијеко
Ови млијечни производи нису само лаки за варење — садрже пробиотике који чувају здравље цријева, али и „смирују“ тјелесну температуру. Уз воће или као додатак оброку, представљају савршену љетњу ужину.
3. Нана и босиљак – мали зелени савезници
Листићи нане и босиљка, посебно у води или домаћим лимунадама, имају природан ефекат хлађења и уједно помажу варењу. Природно, ароматично и – љековито.
4. Хладне чорбице и лагане салате
Супе на бази поврћа, било да су бистре или кремасте, могу бити одличан оброк и пријатно расхлађење, нарочито ако су сервиране млаке. Уз њих — сезонска салата са маслиновим уљем, лимуном или јогуртом, пун погодак.
Шта избјегавати када спољна температура прети организму
1. Масно и тешко — тијело каже „не“
Пржена храна, поховано месо, брза храна или оброци богати тешким сосовима оптерећују дигестивни систем. Варење захтијева енергију, а енергија подиже тјелесну температуру — зато након тешког ручка многи осјете умор, малаксалост и знојење.
2. Зачињена храна – додатна врућина изнутра
Љуте папричице и зачински сосови могу подстаћи знојење, али уједно доводе до дехидратације и осјећаја нелагоде. Умјереност је кључ — љети је боље бирати свјежи укус, него ватру на језику.
3. Кафа и алкохол – обмана у чаши
Иако дјелују као тренутно освјежавајући избор, кафа и алкохол заправо дехидрирају. Алкохол шири крвне судове и убрзава губитак течности, док кафа дјелује као блажи диуретик — оба напитка могу довести до главобоље, падова енергије и исцрпљености током врелих дана.
4. Газирана пића – шећер умјесто воде
Један гутљај дјелује спасоносно, али велика количина шећера у газираним пићима доприноси дехидратацији и изазива осцилације у нивоу шећера у крви. Умјесто тога, вода са лимуном, нана или краставац у води – здравије и дјелотворније опције.
Најважније: хидрација, хидрација, хидрација. Колико год добра била исхрана, уколико не уносимо довољно течности – нећемо се осјећати добро. Поред воде, добар избор су бистре супе, хладни чајеви и смутији. Важно је пити прије него што осјетимо жеђ — јер жеђ је већ знак дехидрације.
Љето није вријеме за тешке залогаје, већ за лаке укусе и усклађеност са тијелом. Нека тањир буде шарен, освјежавајућ и једноставан — баш као и љето које волимо.
