.webp)
Велика Британија разматра могућност успостављања центара за повратак одбијених тражитеља азила у земљама западног Балкана, укључујући Босну и Херцеговину. Ријеч је о дијелу нове миграционе политике британске владе, чији је циљ смањење броја илегалних миграција и ефикасније управљање депортацијом особа чији су захтјеви за азил одбијени.
Премијер Кир Стармер потврдио је почетком јуна да Велика Британија води разговоре са „неколицином земаља“ о формирању оваквих центара, које је описао као „важну иновацију“. Према писању британског листа Тајмс, међу земљама које су разматране као потенцијалне локације налазе се Босна и Херцеговина, Србија, КиМ и Сјеверна Македонија. У ужем избору нашло се укупно око девет земаља.
Од ове идеје више страхују Британци, него што се осјети узнемиреност држава у које ће мигранти бити послати.
Наиме, према наводу медија, обавјештајна служба МИ6 упозорава да су поменуте земље под руским утицајем због чега би британска инфраструктура могла бити подложна руским агентима. Посебно је наглашено да би руски држављани могли лако приступити овим објектима.
Док је Албанија одбила да учествује у овом програму, предсједница самопроглашеног Косова Вјоса Османи изјавила је да је њена земља отворена за разговоре о потенцијалном споразуму с Великом Британијом. Међутим, стручњаци упозоравају на правне препреке, будући да Косово није потписник Европске конвенције о људским правима и да га неке европске земље не признају као независну државу.
Британска влада планира да до јесени објави коначне дестинације за центре за повратак, када ће у Лондону бити одржан самит лидера западног Балкана. Очекује се да ће управо питање илегалних миграција бити једна од кључних тема састанка.
Упркос интензивним дипломатским напорима, у британској влади расте фрустрација због спорог напретка у разради конкретног модела за функционисање ових центара. Министарство унутрашњих послова и Министарство вањских послова Уједињеног Краљевства за сада одбијају коментарисати детаље плана.
