Кинези су успјели у ономе што се раније сматрало немогућим - развили су нову технологију термичке заштите хиперсоничних летјелица, односно нови површински материјал који може остати нетакнут и након дугог лета.
Ова технологија могла би да помогне у развоју још једне генерације хиперсоничних возила за вишекратну употребу са "већим дометом и већом брзином која константно пробија границу летења", навео је тим научника који су радили на пројекту, а пренио "Саут Чајна морнинг пост".
Хиперсонична трка ушла је у нову фазу – поручили су Кинези. Јер, иако је са традиционалним балистичким пројектилима, бојева глава је могла да достигне хипербрзину, или више од пет пута већу од брзине звука, прије него што удари у мету - ови хиперсонични летови су били кратки и обично су трајали само неколико минута.
НАСА и америчка војска у прошлости су покретале бројне пројекте за развој хиперсоничних возила која би могла редовно да лете на велике удаљености, али су они отказивани, а један од главних разлога за све ове неуспјехе било је то што ниједан материјал није могао да остане нетакнут на површини авиона током било ког хиперсоничног лета који је трајао сат или дуже.
У тесту који је спровела кинеска војска, материјал је нанесен на површину хиперсоничне летјелице "вејврајдер", а затим је ваздух око ње загријан на хиљаде степени Целзијуса.
Не само што су кључне компоненте унутар авиона остале хладне, већ је и глатка површина омогућавала бежичним сигналима да слободно улазе и излазе, омогућавајући идентификацију циља и комуникацију током лета.
"Пробни лет се завршио потпуним успјехом", поручио је тим научника, а пренијела "Саут чајна морнинг пост", пише РТ Балкан.
Посљедњих година, америчка влада је оживјела свој хиперсонични програм, али је наставила да трпи неуспјехе. Према извјештају Канцеларије за буџет америчког Конгреса у јануару, термичка оштећења су и даље највећа главобоља америчких развојних произвођача хиперсоничног оружја.
"Заштита осјетљиве електронике хиперсоничних пројектила, разумијевање начина на који различити материјали функционишу и предвиђање аеродинамике на трајним температурама до 3.000 степени Фаренхајта (1.650 степени Целзијуса) захтијевају опсежна тестирања лета. Тестови су у току, али неуспјеси посљедњих година су одложили напредак", наведено је.
Неке кинеске хиперсоничне платформе у развоју морају да лете више од 3.000 секунди у атмосфери са температуром површине која достиже чак 3.000 степени Целзијуса, а у таквом окружењу, молекули у ваздуху би се разбили и започели хемијске реакције са површинским материјалом.
Како је кинески тим успио да задржи површину нетакнутом остаје тајна.
Према Пентагону, Кина је за годину дана извршила више хиперсоничних пробних летова него што су то урадиле САД за једну деценију.
