Након што је Чарлсу Трећем дијагностикован канцер, отворио се читав иза нових, односно старих, питања: ко ће га наслиједити, и како ко у британској краљевској породици стоји у линији сукцесије, будући да је свима јасно да ће Вилијам бити наредни на престолу Уједињеног Краљевства.
Једно ургентније питање тиче се ситуације која не претпоставља најгоре за Чарлса Трећег (смрт), већ само привремену или трајну неспособност да води државу, онако како то британски монарси вијековима чине: да предсједава отварањима Парламента, да даје краљевски пристанак на законе, да званично именује министре у влади, укључујући и главног или првог министра, тј. премијера.
За сада, он се и даље редовно састаје са Сунаком, иако се сада ријетко појављује у јавности (за то служи бројна породица, да се појављује у његово име), будући да се лијечи и да је подвргнут третману о коме, природно, не знамо много, с обзиром да није јавно објављено о каквом се тумору ради и гдје се налази.
Али ако не буде могао да ради, ако му се стање погорша, а мало је вјероватно да би у том случају абдицирао (посљедњи пут се то десило 1936, дакле релативно недавно за такву ствар, када се Едвард VIII повукао да би оженио Волис Симпсон, али тај догађај није у лијепом сјећању рода Виндзоровог), које су друге опције?
Закон о регентству из 1937. црта јасан пут. Ако је монарх привремено онемогућен или ван земље, два или више Савјетника Државе могу бити именовани да попуне упражњено мјесто, што се заправо десило много пута током владавине краљице Елизабете Друге.
Тренутно постоји пет Државних савјетника (великим словом јер је "Counsellors of State” заправо својеврсна и јасно дефинисана институција): краљица-супруга Камила, и четири одрасле особе, старије од 21 године, које се налази у линији сукцесије, дакле принчеви Вилијам, Хари и Ендру те потоњега кћи Беатрис.
Али Хари живи у Калифорнији, Ендру је изопштен због неодређености своје повезаности са Џефријем Епстином, Беатрис је мислима далеко од краљевских дужности; зато је 2022. поменути закон измијењен, па су њихово мјесто попунили Чарлсови млађи брат и сестра, принц Едвард и принцеза Ана.
Пошто Савјетници државе не могу да раде све оно што ради монарх (не могу, рецимо, да именују премијера), закон регулише и далеко озбиљнију ситуацију, ако би краљ постао „за сада неспособан за обављање краљевских функција” — у том случају образује се Регентско вијеће.
За то је потребно да краљица-супруга, Лорд канцелар, Лорд главни судија, Господар свитака (званично: "Master of the Rolls” ) и Спикер Дома комуна, на темељу медицинских доказа, потпишу декларацију о неспособности (од њих петоро, троје морају да се сложе).
Декларација се затим чита у Тајном вијећу (Privy Council, код нас понекад превођен као „Државни савјет”, мада то није добар превод, понајмање зато што изазива конфузију због већ поменуте институције сличног назива), у којем сједе владини министри и најистакнутији чланови оба дома Парламента, из свих политичких табора.
Након тога, регент може да поднесе заклетву и да преузме функцију монарха унутар УК, уз два ограничења: не може да потврди закон којим се мијења линија сукцесије, нити да се мијеша у закон који штити Цркву Шкотске унутар УК. Друге државе којима је британски монарх поглавар, морају засебном легислатуром да га признају за регента.
Али ко је регент? Закон регулише, наравно, и то питање: прва особа на листи сукцесије старија од 18 година, што сада значи Вилијам, принц од Велса. Ако би којим случајем и он био онемогућен, онда би Хари морао да се врати из Америке, а Хари не би дошао сам, пише Телеграф.рс.
