Људи воле да у својим љубимцима виде људске особине, а АИ ће им помоћи да остваре контакт са животињама.
На Лондонској школи економије и политичких наука (ЛСЕ) 30. септембра почиње са радом први свјетски научни центар посвећен проучавању свијести код животиња, укључујући и оне које су еволутивно веома удаљене од људи, попут инсеката, ракова и сипе.
Центар за свијест животиња "Џереми Колер", вриједан четири милиона фунти, окупља међународне стручњаке из различитих области, укључујући неуронауку, филозофију, ветерину, право, еволутивну биологију, компаративну психологију, компјутерске науке, економију и вјештачку интелигенцију, пише данас британски "Гардијан".
Један од најзапаженијих пројеката биће усмјерен на истраживање начина на које вјештачка интелигенција (АИ) може помоћи људима да "разговарају" са својим кућним љубимцима, као и на потенцијалне опасности ако се та технологија злоупотријеби.
Људи воле да у својим љубимцима виде људске особине, а са развојем вјештачке интелигенције, могућности комуникације ће се значајно проширити, изјавио је професор Џонатан Берч, директор центра.
Он, међутим, упозорава да АИ често генерише одговоре који више пријају корисницима него што одражавају стварност, што може имати штетне посљедице по добробит животиња.
Потребни су нам хитни етички оквири за одговорну употребу АИ када су животиње у питању. Тренутно у тој области не постоји никакав облик регулације, нагласио је Берч.
Још једно кључно питање за центар биће аутоматизација у пољопривреди.
Дигитализација и аутоматизација фарми напредују великом брзином, а готово без икакве јавне расправе. То отвара бројна етичка питања, као што је питање да ли је у реду уклонити људску бригу из односа са животињама на фармама, објашњава Берч.
Центар ће, како додаје британски лист, сарађивати са невладиним организацијама на развоју препорука и истраживања, као и међународно признатих смјерница.
Професор Џеф Себо са Њујоршког универзитета истиче да су питања свијести животиња, утицаја АИ на њих и односа друштва према животињама медју најважнијим, најкомплекснијим и најзанемаренијим изазовима савременог свијета.
Људи дијеле планету са милионима других врста и трилионима појединачних животиња. Утицај који имамо на њих је огроман, било да то желимо или не, поручио је Себо.
Професорка Кристин Ендрјуз, чланица управног одбора центра, сматра да проучавање свијести код животиња може допринијети разумијевању људске свијести и помоћи у медицинским ситуацијама попут можданих удара.
Не знамо шта чини људе свјеснима, нити како се свијест укључује и искључује. Али знамо да одговори леже у проучавању једноставнијих организама, рекла је она.
Оснивач центра, Џереми Колер, изјавио је да му је циљ да промијени ставове људске врсте додајући да ће човек моћи да сагледа пропусте у начину на који се опходи према животињама тек када буде боље разумио како животиње осјећају и комуницирају.
Баш као што је камен из Розете помогао у дешифровању хијероглифа, вјерујем да АИ може помоћи да дешифрујемо како животиње доживљавају интеракције са људима, закључио је Колер.