Да ли се треба користи кромпир који је проклијао или позеленио?
Кромпир који дуже стоји, нарочито ако је у пластичној кеси и на недовољно хладном мјесту, може да проклија.
Клијању погодује и доста свјетлости, али и држање кромпира у истој кутији са црним луком.
Ако примијетите сумњива "окца" на кромпиру, сигурно се увијек упитате да ли је безбједно да га користите. Уколико су она ситна и има их само неколико, слободно их извадите оштрим ножем, ољуштите кромпир и нормално припремајте даље.
Уколико клица има више и већ су доста порасле, препоручује се да такав кромпир одбаците. Сваки кромпир садржи двије врсте природних токсина: соланин и чаконин.
Кад дуго стоји, а нарочито ако је још изложен свјетлости, количина токсина у њему се повећава.
Највећа концентрација је у кори и клицама, у бијелом дијелу кромпира их има много мање.
Љуштење коре и уклањање клица смањује ризик од штетних посљедица. Ако се у тијело унесе дио токсина из кромпира, симптоми не морају бити јаки, али код неких људи долази до повраћања, болова у желуцу, главобоље и повишене температуре. Појединци могу реаговати бурније.
Када припремате кромпир, одстраните и оне који су позеленили – то је посљедица хлорофила који, сам по себи, није опасан, али је знак да је поврће дуго стајало.
Нису за употребу ни плодови који су омекшали, имају много оштећених дијелова или великих црних флека.
Здрав кромпир има типичан мирис земље, а онај који се осјећа на буђ и трулеж обавезно баците, пише "Лепа и Срећна".
